Problem je u tome što mozak postepeno gubi sposobnost da se angažuje u dubljem razmišljanju. Svaka minuta provedena u skrolovanju nas još više udaljava od složenih zadataka poput čitanja, rešavanja problema ili dubokog učenja. Ovaj trend je opasan i postepeno nas vodi ka mentalnom iscrpljenju.
Psihologija „mozgove rotacije“
Kratki video zapisi koji bombarduju naše čulo pažnje izazivaju brze nalete dopamina, što nas učini zavisnima od tog instant zadovoljenja, a naročito Instagram Reels i TikTok. Na početku nas zabavljaju, ali s vremenom naš mozak postaje „umoran“ od sporijeg razmišljanja i nema snage da se fokusira na izazovnije zadatke.
Ovaj ciklus ne samo da smanjuje naše mentalne sposobnosti, već nas pretvara u robove brzog zadovoljstva. Razvijamo naviku da se sve brže prebacujemo sa sadržaja na sadržaj, čime postajemo nesposobni da se koncentrisemo na stvari koje zahtevaju više mentalnog angažovanja.
Prekomerna konzumacija brzog sadržaja vodi nas do mentalnih problema: stres, anksioznost i digitalna zavisnost postaju svakodnevni pratioci. Naši mozgovi su bombardovani emocionalnim podražajima i teško je prekinuti taj ciklus. Postajemo zavisni od neprekidnog skrolovanja, a stvarni svet nam deluje usporeno i dosadno.
Završavamo dan preplavljeni emocijama koje ne možemo da kontrolišemo, što direktno utiče na naše mentalno zdravlje. Ovaj ciklus postaje sve teži za razbijanje i ostavlja nas u začaranom krugu stresa i nesanice.
Izolacija postaje nova norma. Dok danima skrolujemo kroz TikTok i Instagram, realne interakcije sa prijateljima i porodicom opadaju. Što više vremena provodimo na mrežama, to se više distanciramo od stvarnog sveta i postajemo sve usamljeniji. Naša sposobnost da gradimo iskrene veze slabi, dok se u virtualnom svetu čini da „svi imaju sve“.
Osećaj usamljenosti raste, a životno zadovoljstvo opada. Ni broj „prijatelja“ na društvenim mrežama ne može da popuni prazninu koju osećamo. Na kraju, digitalna interakcija postaje samo zamena za pravu povezanost.
Studije sa MIT-a i Univerziteta Kalifornija otkrivaju još jednu zabrinjavajuću stvar: tehnologija smanjuje našu mentalnu aktivnost. Studenti koji koriste AI za pisanje eseja imaju manju aktivnost u mozgu, dok oni koji pišu „sami“ pokazuju bolje rezultate. Ovaj fenomen ukazuje na to koliko nam je potreban aktivni angažman, umesto pasivnog konzumiranja sadržaja.
Ovi rezultati jasno pokazuju da prekomerno oslanjanje na tehnologiju smanjuje naše sposobnosti da se fokusiramo, učimo i pamtimo. Naša kognitivna funkcija slabi, a efekti su dugoročni. Naša sposobnost da razmišljamo, rešavamo probleme i razvijamo kreativnost postepeno opada.
