Britanski istraživači kažu da sviranje nekog muzičkog instrumenta ili pevanje delotvorno deluje na stanje mozga u starosti.
Rezultati njihove studije pokazuju da je vežbanje ili čitanje muzičkih nota dobro za pamćenje i rešavanje složenih zadataka.
U analizi objavljenoj u Međunarodnom časopisu za gerijatrijsku psihijatriju oni navode da bi muzika trebalo da se posmatra kao životni stil kojim se održava zdravlje mozga.
Ispitivali su više od 1.100 ljudi, starijih od 40 godina.
Prosečna starost ispitanika bila je 68 godina.
Naučnici sa Univerziteta u Ekseteru analizirali su podatke o njihovim funkcijama mozga u okviru šire studije, koja se bavila načinom na koji naš mozak stari i zašto se kod ljudi javlja demencija.
Posmatrali su na koji način deluje sviranje instrumenta, pevanje, čitanje i slušanja muzike.
Naučnici su uporedili kognitivne podatke ljudi koji su se u životu na bilo koji način bavili muzikom i onih koji nisu.
Rezultati su pokazali da je pozitivnih efekata bilo kod ljudi koji su svirali muzičke instrumente, što može biti rezultat „višestrukih kognitivnih aktivnosti“.
Sviranje klavira ili klavijatura bilo je, čini se, najdelotvornije, ali se i sviranje duvačkih i drvenih duvačkih instrumenata pokazalo korisnim.
Samo slušanje muzike nije dovoljno za kognitvno zdravlje.
Lekovito je i pevanje kažu istraživači, a jedan od razloga jeste društveni aspekt te aktivnosti poput pevanja u horu ili u grupi.
„Reč je o osetljivom testiranju mozga i u mogućnosti smo da sagledamo pojedinačne aspekte moždane funkcije, kao što su kratkoročno pamćenje, dugoročna memorija, rešavanje problema i kako zanimljiva muzika utiče na to“, objašnjava En Korbet, autorka studije za BBC.
„Ovi nalazi u velikoj meri potvrđuju prednosti muzike, koje su nam i bile poznate. Sviranje instrumenta je efikasno, a posebno kada se nastavi sa njim i u starijim godinama“, dodala je.
Pogledajte video: Balerina obolela od Alchajmera „oživela“ kada je čula Labudovo jezero i prisetila se pokreta
Ista studija pokazala je da su ljudi koji su redovno čitali notne zapise bolje pamtili brojeve.
„Naš mozak je mišić i kao i svakom drugom potreban je trening.
„Čitanje muzike je pomalo kao učenje novog jezik, izazovno je“, kaže doktorka Korbet.
Naučnici nisu testirali potencijalne koristi bavljenja muzikom po prvi put u kasnijem životom dobu, ali Korbet na osnovu trenutnih podataka, smatra da bi i to bilo „veoma korisno“.
Iako je potrebno uraditi dodatna istraživanja, profesorka En Korbet smatra da bi muzičko obrazovanje trebalo promovisati u okviru javnog zdravlja, kako bi se podstakli odrasli da se vrate muzici u kasnijim godinama.
„Poruka je da ljudi mogu proaktivno da smanje rizik od kognitivnog pada ili demencije ukoliko se na neki način bave muzikom.
„Ova studija sugeriše da bi to mogao da bude način kojim se poboljšava stanje mozga u starosti“, kaže ona.
Doktorka dodaje da to ne znači da demencija ne može da se javi ukoliko se svira neki muzički instrument, jer to nije „tako jednostavno.“
Demencija UK, dobrotvorna organizacija, kaže da su rezultati „pozitivni“.
„Pevanjem i sviranjem ljudi mogu da se bave čak i kada su zbog demencije izgubili druge sposobnosti ili sredstva komunikacije“, kaže Karolin Skejts iz organizacije.
„Ako znate nekog sa demencijom koji uživa ili je uživao u pevanju ili sviranju nekog instrumenta, donesite im te instrumente ili notne zapise, koristiće im“, dodaje.
Stjuart Daglas svira harmoniku od osme godine, a ima 78 godina.
On smatra da mu to održa mozak „aktivnim“, a da pomaže i njegovim kolegama.
„Redovno sviramo u kafićima gde se okupljaju ljudi sa gubitkom pamćenja. Primetili smo na koji način naša muzika deluje na njih.
„Ne sumnjamo da je bavljenje muzikom imalo važnu ulogu u održavanju zdravlja našeg mozga“, kaže ovaj 78-godišnji muzičar.
Istraživanje je podržao britanski Nacionalni institut za istraživanje zdravlja i nege .
