Kako je u podkastu “Porodično” objasnio dr Igor Plješa, specijalista ginekologije i akušerstva iz zdravstvenog sistema „Euromedik“, o HPV-u se priča sporadično, gotovo krišom, iako ovaj virus, kao najčešće seksualno prenosivo oboljenje i glavni uzročnik karcinoma grlića materice, zaslužuje da se o njemu govori daleko otvorenije i više.
Virus koji se najlakše prenosi
“Nemački nobelovac Harald cur Hauzen je pre gotovo pet decenija dokazao da bez humanog papiloma virusa nema karcinoma grlića ili ga ima u jako malom procentu. Kada je reč o ovom oboljenju Srbija je, nažalost, jako visoko kotirana u Evropi. Mislim da smo na nekom četvrtom ili petom mestu sa 29,6 žena na 100.000 obolelih, što je jako mnogo ako znamo da na primer Finska ili Slovenija imaju ispod pet. Međutim, kada pričamo o ženskom genitalnom traktu, treba znati da HPV nije odgovoran samo za karcinom grlića materice, već i za karcinome vulve i vagine gde je uzročnik u 80% slučajeva. Zanimljivo je i da se može javiti i na rektumu, u grlu, a kod muškaraca na penisu”, upozorava nekadašnji načelnik ginekologije u Zemunskoj bolnici i porodilišta u bolnici Dr Dragiša Mišović.
Rasprostranjenost ovog virusa je vrlo široka budući da zahvata slične sluznice i predstavlja ozbiljan zdravstveni problem.
Nisu svi tipovi HPV-a visokorizični
Na pitanje postoji li razlika u učestalosti HPV-a kod žena i muškaraca, dr Plješa kaže da smo svi u riziku. Svi u nekom trenutku života imamo HPV, taj virus kruži u sistemu i od našeg imunog sistema i našeg organizma zavisi koliko ćemo mu dati slobodu da se ispolji u potpunosti i da dođemo do najgorih momenta poput karcinoma.
“Na veću izloženost ovom virusu utiče i stil života – veliki broj seksualnih partnera, rano započinjanje seksualnih odnosa i nekorišćenje zaštite u tim odnosima. Drastično se povećava rizik od karcinoma grlića materice sa stupanjem u odnose pre 16. godine, čak dva do tri puta. Veliki je i broj tipova HPV-a, ima ih više od stotinu, od kojih naravno nisu svi problematični. Opasni su oni visokorizični, na primer svetske studije su pokazale da 60% karcinoma grlića izaziva tip HPV 16, potom sledi tip 18, pa tip 31. Dakle naša je sreća što od tog ogromnog broja virusa koji imamo, samo određen broj je visokorizičan za nastanak karcinoma”, primećuje ginekolog.
Nauka je, kako kaže, jako napredovala, pa smo za nešto više od 40 godina došli daleko – do načina prevencije koji je vrlo dobar i dostupan.
“Danas tačno možemo reći koji virus postoji i u kojoj količini. Naravno da imate količine koje su zanemarljive, ali i one koje su vrlo značajne i na koje treba da reagujemo. Došli smo do toga šta se i kako razvija, na šta treba dobro da obratimo pažnju jer bolest se neće desiti odmah. Postepeno se razvija, pogotovo kod grlića preko nekih premalignih stadijuma, prvog, drugog, trećeg, gde u bilo kom trenutku da reagujemo sprečićemo i izlečiti pacijentkinju, s tim što to naravno zahteva redovne kontrole. I pre bolesti i posle toga jer je pokazano da bez obzira na to što ćemo odstraniti promenu koja je bila premaligna, moramo paziti na pacijente, moramo kontrolisati jer se bolest može vratiti i napraviti problem”, ukazuje dr Plješa.
Vakcinacija protiv HPV-a i redovni pregledi
Kako kaže, relativno zdrav način života, zaštita tokom seksualnih odnosa, rad na imunitetu i redovni godišnji ginekološki pregledi najbolji su način prevencije. Naravno, uz HPV vakcinu, koja je u Srbiji već nekoliko godina dostupna i besplatna u domovima zdravlja. Na žalost, obuhvat vakcinacijom kod nas je i dalje nizak, ispod deset posto.
“Ova vakcina je u potpunosti bezbedna, jedna je od najboljih koje trenutno imamo. Pre nekoliko godina izašla je devetovalentna vakcina koja je sadrži devet visokorizičnih tipova i u potpunosti štiti pacijente. Smatra se da je ima svrhe davati od devete do 45 godine. Idealno je da to bude pre stupanja u seksualne odnose, ali vakcinisati se možete u bilo kom trenutku života do 45. godine. Od devete do petnaeste godine se dobijaju dve doze, posle petnaeste godine dobijaju se tri doze ove vakcine. Poželjno je da se vakcinišu i devojčice i dečaci”, poručuje dr Plješa.
Prema njegovim rečima, velike studije koje su rađene u svetu, od Australije, Kanade, Danske, Velike Britanije, SAD-a, pokazale su drastičan pad zastupljenosti HPV virusa u pre i post-vakcinalnom delu.
“Čak recimo u Danskoj imamo slučaj da je 32% bila incidenca HPV-a, a posle vakcinacije pala je na 6,7%. Najdalje su sa tim otišle Kanada i Australija, koje su krenule prve i vrlo ozbiljno u proces skrininga i vakcinacije protiv HPV-a. U celom svetu 250.000 žena godišnje umire od karcinoma grlića, to je ogroman broj. Dakle, ima nekih stvari na koje ne možemo da delujemo, neke stvari nemaju tako razvijenu terapiju, ali hajde da iskoristimo ovo što imamo. Ono što je bezbedno, besplatno i dostupno, jer tužno je da mi imamo tako veliki broj obolelih i što toliko žena umire ako znamo da vakcinacija i redovni ginekološki pregledi sprečavaju problem”, zaključuje dr Igor Plješa.
