Stručnjaci preporučuju smanjenje pržene, slatke i preslane hrane, a dijetetičarka Megi Mun naglašava da su za zdravo starenje najkorisniji voće, povrće, celovite žitarice, nezasićene masnoće, orašasti plodovi, pasulj i nemasni mlečni proizvodi.
„Ispostavilo se da ne starimo sporo i postojano – starimo u naletima“, rekla je Mun za EatingWell.
Zajedno s drugim savetnicima za ishranu istakla je nekoliko vrsta hrane koje bismo trebali da izbegavamo nakon 50. godine.
Pržena hrana
Pržena jela mogu negativno da utiču na zdravlje srca, što je posebno važno nakon pedesete.
Mun objašnjava: „Navika konzumiranja duboko pržene hrane podiže holesterol, upale i rizik od srčanih bolesti.“
Dodaje i da takva hrana povećava rizik od moždanog udara i zatajenja srca, pa bi je trebalo svesti na povremeni užitak.
Zaslađeni napici
Slatka pića glavni su izvor dodanog šećera i mogu povećati rizik od srčanih bolesti, dijabetesa i drugih kroničnih stanja. Istraživanja pokazuju i vezu s demencijom – jedna studija je otkrila da su odrasli s najvećim unosom šećera imali 43 odsto veći rizik od razvoja demencije.
Zbog toga je smanjenje zaslađenih napitaka jedan od najjednostavnijih načina za smanjenje ukupnog unosa šećera.
Preslana hrana
Najveći problem nije so na stolu, nego ultra-prerađena hrana poput konzerviranih supa, suhomesnatih proizvoda i grickalica.
„Važno je smanjiti unos slane hrane koja može da povisi krvni pritisak, budući da je hipertenzija u srednjoj dobi povezana s kasnijim kognitivnim padom i rizikom od demencije“, navodi Mun.
Preporuka je ne prelaziti 2.300 miligrama natrijuma dnevno.
Beli hleb i rafinisani ugljeni hidrati
Pakovani hleb često je bogat rafinisanim ugljenim hidratima i siromašan vlaknima, što može naglo da povisi šećer u krvi.
„Većina pakovanog hleba bogata je rafinisanim ugljenim hidratima i siromašna vlaknima“, kaže dijetetičarka En Danahi.
Savetuje da birate hleb od celovitih žitarica kako bi se održala stabilnija energija i bolja regulacija šećera u krvi.
Alkohol
S godinama telo sporije obrađuje alkohol, pa njegovi učinci postaju jači.
„Učinci alkohola mogu biti ozbiljniji i dugotrajniji“, objašnjava Danahi. Istraživanja pokazuju da čak i jedno piće dnevno može da smanji sivu materiju u mozgu, a veće količine mogu oslabiti apsorpciju kalcijuma u kostima.
Danahi dodaje da mnoge žene lakše gube na težini kad izbace večernju čašu vina.
Usvajanje malih promena u ishrani može da nam pomogne da se u pedesetima osećamo snažnije, zdravije i energetski stabilnije.
