Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i američki Centar za sprečavanje i kontrolu bolesti (CDC) upozorili su da od kraja 2023. godine male boginje predstavljaju sve veću pretnju za decu.
Njihovo zajedničko saopštenje usledilo je posle višegodišnjeg pada stope vakcinacije protiv ove bolesti.
Epidemije malih boginja (morbila) beleže se u svim delovima sveta, piše na zvaničnoj veb-stranici CDC-a.
Najveći broj zaraženih je u Jemenu, Indiji i Kazahstanu.
U 2022. godini, broj slučajeva malih boginja u svetu porastao je 18 odsto, a broj smrtnih slučajeva 43 odsto u odnosu na 2021. godinu, piše u najnovijem zajedničkom saopštenju SZO-a i CDC-a
Podaci su izvedeni na osnovu procene da je bilo devet miliona slučajeva malih boginja i 136.000 smrtnih ishoda, uglavnom među decom.
SZO takođe naglašava da je prošle godine u Evropi zabeležen alarmantan porast broja zaraženih malim boginjama od 30 puta.
U Evropi je u 2023. godini zabeleženo više od 30.000 slučajeva malih boginja, a samo 941 slučaj u prethodnoj godini.
Osip se obično prvo javlja na licu i iza ušiju odakle se postepeno širi na ostale delove tela.
Teže ga je uočiti na tamnijoj i crnoj koži.
Uobičajene komplikacije su infekcije uveta i dijareja.
Kod nekih ljudi mogu da je jave teške komplikacije, kao što su upala pluća, encefalitis (otok mozga) i slepilo.
Virus je u sitnim kapljicama koje se oslobađaju pri kašljanju ili kijanju zaražene osobe.
Infekcija se dobija udisanjem ili dodirom kapljica rukama koja se stavlja blizu nosa ili usta.
Oboleli od morbile su zarazni najmanje četiri dana posle pojave osipa.
Male boginje su izuzetno zarazno oboljenje, ističu SZO, američki CDC, britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS), i druga zdravstvena tela širom sveta.
CDC kaže da će se oko devet od 10 ljudi koji nisu zaštićeni zaraziti nakon izlaganja virusu morbila.
Bolest se može sprečiti dvema dozama vakcine protiv malih boginja, zaušaka i rubele (MMR), koja pruža istovremenu zaštitu od sve tri bolesti.
SZO preporučuje da u zemljama u kojima je bolest česta, deca prime prvu dozu MMR vakcine kada navrše devet meseci.
Dodaje da drugu dozu treba da prime kasnije, obično između 15 i 18 meseci uzrasta.
SZO kaže: „Pre uvođenja cepiva protiv malih boginja 1963. godine i širokog obuhvata vakcinacije, velike epidemije su se dešavale otprilike svake dve do tri godine i uzrokovale su oko 2,6 miliona smrtnih slučajeva svake godine“.
SZO ističe da je smrtnost sada mnogo niža nego pre uvođenja vakcinacije.
„Procenjuje se da je 128.000 ljudi umrlo od morbila u 2021. godini“, navodi SZO.
Ali, dodaje da je većina smrtnih slučajeva zabeležena kod „dece mlađe od pet godina, uprkos dostupnosti bezbedne i korisne vakcine“.
Teoretičari zavere iznose lažne tvrdnje o povezanosti MMR vakcine sa autizmom.
Britanski istraživač Endru Vejkfild je 1998. godine pogrešno tvrdio da postoji veza između cepiva i autizma.
Vejkfildov istraživački rad je kasnije odbačen, a lekarska licenca mu je oduzeta 2010. godine.
Nema dokaza da MMR vakcina izaziva autizam.
Tinejdžeri i odrasli koji nisu primili MMR vakcinu takođe treba da se imunizuju.
Međutim, CDC i SZO kažu da je od početka pandemije korona virusa obuhvat vakcinacije protiv malih boginja u stalnom opadanju.
„Pandemija kovida-19 uzrokovala je probleme u nadzoru i imunizaciji.
„Usled obustave sprovođenja imunizacije, pada stope imunizacije i vršenja nadzora širom sveta, milioni dece su ugroženi bolestima koje mogu da se spreče vakcinom, kao što su male boginje“, kaže SZO.
U 2021. godini, rekordan broj dece – 40 miliona – nije primilo jednu od dve doze vakcine protiv malih boginja.
Prvu dozu nije primilo 25 miliona dece, a drugu 14,7 miliona dece.
Polovina dece koja nisu primila prvu dozu živi u samo 10 zemalja: Angoli, Brazilu, Demokratskoj Republici Kongu, Etiopiji, Indiji, Indoneziji, Nigeriji, Pakistanu, i na Madagaskaru i Filipinima.
Svako ko nije vakcinisan ili nije preležao bolest može da dobije morbile.
Najčešće oboljevaju mala deca.
Male boginje mogu da izazovu ozbiljne komplikacije kod ljudi svih uzrasta, kažu SZO, CDC, NHS i druge zdravstvene organizacije.
Međutim, postoji nekoliko grupa kod kojih postoji veći rizik razvoja komplikacija:
Moguće je, ali je malo verovatno, kažu CDC, NHS i tela kao što je Klinika Majo ( Mayo Clinic ), američka neprofitna medicinska institucija.
Klinika Majo kaže da više od 93 odsto ljudi koji dobiju prvu dozu MMR vakcine razviju imunitet na male boginje.
Druga doza pruža zaštitu za oko 97 odsto vakcinisanih.
Ljude koji nisu sigurni da li su vakcinisani protiv malih boginja, mogu da urade analizu krvi koja će pokazati da li imaju imunitet.
U SAD-u se odraslima koji nemaju imunitet savetuje da prime najmanje jednu dozu MMR vakcine.
U Ujedinjenom Kraljevstvu, rođeni pre 1970. godine verovatno su preležali male boginje, zauške i rubelu kao deca ili su primili vakcine protiv malih boginja ili rubele koje se daju u jednoj dozi.
Te vakcine su korišćene pre uvođenja MMR vakcine 1988. godine.
Ljudima koji nikada nisu preležali bolest ili nisu vakcinisani, potrebne su dve doze koje se primaju u razmaku od mesec dana.
Pratite nas na Fejsbuku , Tviteru i Vajberu . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Bonus video:
