Kardiovaskularna oboljenja ostaju vodeći uzrok smrti u Njemačkoj.
Prošle godine srčanom udaru, moždanom krvarenju, moždanom udaru i sličnim uzrocima podleglo je 334.100 ljudi, što je 1,5 odsto manje nego godinu ranije, saopštio je Destatis u petak.
Broj smrtnih slučajeva izazvanih kardiovaskularnim problemima bio je čak 6,7 odsto manji nego 2022. godine.
Znatno je opao broj smrti izazvanih srčanim infarktom, za 15,2 odsto, kao i broj smrtnih slučajeva usljed takozvanih cerebrovaskularnih oboljenja, poput izliva krvi u mozak i moždanog udara, za 6,3 odsto. Prethodnih godina, između 2019. i 2022, te brojke su bile u porastu.
Predsjednik Upravnog odbora Njemačkog instituta za srce, Tomas Fojgtlender (Thomas Voigtländer), naveo je da manje ljudi umire od takvih problema zahvaljujući, između ostalog, znatno ranijem postavljanju dijagnoze.
Uz to, napredovala je terapija ljekovima, a ljudi mnogo više pažnje nego ranije posvećuju krvnom pritisku i laboratorijskim nalazima krvi.
„To sve polako počinje da daje rezultat“, rekao je Fojgtlender.
Broj fatalnih srčanih udara u poređenju sa 2022. godinom smanjen je više kod žena nego kod muškaraca: za 16,8 odsto kod žena, naspram 14,1 odsto kod muškaraca.
Korist od napretka u liječenju imale su sve starosne grupe, ali najviše osobe starosti između 80 i 85 godina, među kojima je broj fatalnih srčanih infarkta pao za 30,6 odsto.
Broj smrtnih slučajeva od cerebrovaskularnih oboljenja smanjen je za 4,6 odsto među muškarcima i za 7,7 odsto među ženama u odnosu na 2022. godinu.
U Njemačkoj je prošle godine umrlo oko 1,01 milion ljudi, što je 0,1 odsto manje nego 2024. godine. Broj umrlih opadao je treću godinu zaredom, navode statističari.
Drugi najčešći uzrok smrti bio je karcinom, od kojeg je preminulo 228.800 ljudi, a slijede oboljenja respiratornog trakta, sa 81.200 smrtnih slučajeva. Skoro dvije trećine svih preminulih podleglo je nekom oboljenju iz te tri grupe.
Tri vodeća uzroka smrti među ženama bila su demencija, sa 7,7 odsto, hronična ishemijska bolest srca, sa 5,8 odsto, i srčana insuficijencija, sa 4,3 odsto.
Među muškarcima, to su bile hronična ishemijska bolest srca, sa 7,7 odsto, maligni tumori pluća i bronhija, sa 5,2 odsto, i srčani infarkt, sa 4,8 odsto.
