Različite bolesti povezane sa godinama – uključujući slabost kostiju, seksualnu disfunkciju, dijabetes, rak i kardiovaskularne bolesti – mogu se predvideti pomoću jednog hormona koji se pojavljuje na stalnom nivou kod muškaraca tokom njihovog života, otkriva novo istraživanje.
Taj hormon je INSL3, a prvi put se pojavljuje tokom puberteta. Od tada, njeni nivoi samo malo opadaju u starosti. Ova konzistentnost i rano doba u kome se pojavljuje čine INSL3 vrednim za naučnike – a možda i za zdravlje muškaraca.
Novo istraživanje pokazuje da će neko sa nižim nivoima INSL3 u mladosti verovatno imati niže nivoe hormona u starosti. Ako se to prevede u veći rizik od zdravstvenih komplikacija, kao što studija sugeriše da može biti slučaj, ti zdravstveni rizici bi se potencijalno mogli upravljati mnogo godina ranije.
„Razumevanje zašto je kod nekih ljudi veća verovatnoća da će razviti invaliditet i bolest kako stare je od vitalnog značaja kako bi se pronašle intervencije koje će obezbediti da ljudi ne samo da žive dug život, već i zdrav život kako stare“, kaže reproduktivni endokrinolog Ravinder Anand-Ivell. sa Univerziteta u Notingemu u Velikoj Britaniji.
„Naše otkriće hormona je važan korak u razumevanju ovoga i otvoriće put ne samo da pomažemo ljudima pojedinačno, već i pomažemo da se ublaži kriza nege sa kojom se suočavamo kao društvo.
INSL3 prave iste ćelije u testisima koje proizvode testosteron; za razliku od testosterona, INSL3 ne fluktuira kako muškarci postaju odrasli.
Da bi pratili nivo INSL3 u krvi, istraživači su uzeli uzorke od više od 2.200 muškaraca u osam različitih regionalnih centara u Evropi. Nivoi INSL3 kod muškaraca ostali su stabilni tokom vremena i takođe su značajno varirali među pojedincima, dovoljno da razdvoje zdravstvene rizike.
Istraživači sugerišu da nivoi INSL3 u krvi pouzdano koreliraju sa brojem i zdravljem Leidigovih ćelija u testisima – manje ovih ćelija i manje testosterona takođe je povezano sa brojnim zdravstvenim problemima u kasnijem životu.
„Sada znamo važnu ulogu ovog hormona u predviđanju bolesti i kako se ona razlikuje kod muškaraca, pa skrećemo pažnju na to da otkrijemo koji faktori imaju najveći uticaj na nivo INSL3 u krvi“, kaže molekularni endokrinolog Richard Ivell iz Univerzitet u Notingemu.
„Preliminarni rad sugeriše da ishrana u ranom životu može igrati ulogu, ali mnogi drugi faktori kao što su genetika ili izloženost nekim endokrinim disruptorima iz životne sredine mogu igrati ulogu.“
U devet kategorija morbiditeta koje su učesnici prijavili u upitnicima, uključujući rak, dijabetes i kardiovaskularne bolesti, INSL3 je bio povezan sa povećanim rizikom od morbiditeta kod njih osam (u ovoj studiji nije utvrđeno da depresija ima nikakvu korelaciju).
Ali kada su istraživači prilagodili druge faktore hormona i načina života, kao što su BMI i status pušenja, većina ovih asocijacija sa INSL3 je izgubljena, osim visokog krvnog pritiska i kardiovaskularnih bolesti.
A testiranjem da li nivoi INSL3 u uzorcima krvi iz podskupine muškaraca mogu predvidjeti zdravstvene ishode otprilike četiri godine kasnije, niži nivoi hormona bili su povezani sa sedam od devet kategorija komorbiditeta. Ali opet, ovo je bilo bez uzimanja u obzir drugih faktora.
Jedna oblast koju naučnici žele da istraže u budućim studijama je kako se INSL3 odnosi na seksualno zdravlje, sa svojom snažnom vezom sa testosteronom, ali to nije bilo detaljno uključeno u ovo konkretno istraživanje.
Buduće studije bi takođe trebalo da se „fokusiraju na duže vremenske periode kako bi se utvrdilo da li INSL3 meren kod mlađih ili sredovečnih muškaraca… zaista predviđa kasniju pojavu zdravstvenog problema koji zavisi od starosti“, zaključuju istraživači.
Ako se daljim studijama utvrdi veza između INSL3 i ovih zdravstvenih rizika, a naučnici su u stanju da tačno odrede zašto ta veza postoji, to znači da se pripreme mogu obaviti mnogo ranije kako bi se pokušalo uočiti – i zaustaviti – različita zdravstvena stanja povezana sa starenjem. problemi od dešavanja.
„Sveti gral istraživanja starenja je da se smanji jaz u fitnesu koji se pojavljuje kako ljudi stare“, kaže Anand-Ivell.