Prema kardiologu dr Stefanu Viliamsu, sedeći način života postao je nova opasnost, slična pušenju. Mnogi ljudi misle da su aktivni samo zato što rade za stolom, ali to nije dovoljno. Čak i stajanje veći deo dana ne može nadoknaditi nedostatak kretanja.
Prekomerno sedenje može dovesti do povećanja telesne težine, insulinske rezistencije i lošeg zdravlja. Istraživanja pokazuju da je sedentarno ponašanje povezano sa više od 30 hroničnih bolesti, uključujući povećan rizik od dijabetesa tipa 2 i srčanih oboljenja.
Iako nisu sve studije našle direktnu vezu između sedenja i mortaliteta, jasno je da dugotrajno sedenje može negativno uticati na zdravlje. Hodanje manje od 1.500 koraka dnevno može ozbiljno poremetiti metabolizam, čak i uz istu ishranu.
Dr Viliams naglašava važnost fizičke aktivnosti svakog dana. Čak i kratka šetnja može imati pozitivan efekat na zdravlje. Samo 22 minuta umerene do snažne vežbe dnevno može značajno smanjiti rizik od smrti, posebno kod osoba starijih od 50 godina.
