Šesnaestogodišnji Karl je prvi put viđen u mojoj optometrijskoj praksi. Upućen je kod mene zbog problema sa fluktuirajućim vidom. Tokom njegovog pregleda, video sam znakove koji ukazuju na to da možda ima dijabetes, što je moglo objasniti fluktuirajući vid. Ova sumnja postala je stvarnost kada je njegov porodični lekar potvrdio dijagnozu. Karlov svet se okrenuo naglavačke.
Kao optometrista, pozivam vas da zaronite u stvarnost koja bi trebalo da nas sve brine.
Šta je dijabetes?
Dijabetes je podmukla bolest. Njegovi simptomi (žeđ, potreba za čestim mokrenjem, umor, gubitak težine, tamnije delove kože na vratu i ispod pazuha) često ostaju neprimećeni, barem u ranoj fazi bolesti.
Dijabetes utiče na živote jedne od 14 osoba u Kanadi (7 procenata) i jedne od desetih u Severnoj Americi (10 procenata).
Mogu se dijagnostikovati dve vrste dijabetesa:
Tip 1, koji je zavisan od insulina i razvija se kada telo ne može da proizvede insulin potreban za metabolizam šećera koje unosimo i koji hrani naša tkiva
Tip 2, koji se razvija kada se insulin proizvodi, ali u nedovoljnim količinama. Ponekad je insulin koji se proizvodi neefikasan u obavljanju svog posla.
Dijabetes tipa 1 je obično povezan sa razvojem bolesti u detinjstvu i adolescenciji. Tip 2, najčešći, obično se razvija kasnije u životu, često nakon 50 godina.
Kontraintuitivna dijagnoza, ali ne retka
Iz ove definicije bilo bi logično zaključiti da je Karl bio pogođen dijabetesom tipa 1, čiji tok i lečenje dobro kontrolišu lekari. Međutim, u njegovom slučaju, i nakon potrebnog testiranja, njegov lekar je identifikovao dijabetes tipa 2. Ova dijagnoza je kontraintuitivna i predstavlja značajne izazove. Brzina početka, početna težina bolesti i mehanizmi rezistencije, odnosno smanjenog lučenja insulina, mogu biti različiti kod pacijenata koji razviju bolest u mlađoj dobi nego kod odraslih.
Pored toga, opcije lečenja, koje uključuju pokušaje i greške, postaju složenije zbog mnogo dužeg trajanja ove vrste bolesti kada počinje u mladosti. I veće i manje promene koje utiču na krvne sudove kod pacijenata sa dijabetesom tipa 2 mogu imati ozbiljne posledice koje je teško predvideti jer se tok lečenja može nastaviti 40 do 60 godina.
Međutim, Karlova situacija nije izuzetna. Sve više mladih i adolescenata, posebno onih koji su gojazni, gojazni i sedentarci, su pogođeni tipom 2. Skoro 75 odsto njih ima roditelje ili braću i sestre sa dijabetesom.
Dok na prvi pogled to potvrđuje genetiku kao faktor rizika za nastanak bolesti, u konkretnom slučaju to je više bila posledica loših životnih navika, posebno navika u ishrani, i nedostatka fizičke aktivnosti, koje često deli cela porodica. .
Uticaj na vid
Činjenica da je Karl dobio dijabetes tipa 2 ranije, a ne kasnije u životu, takođe ga stavlja u veći rizik od razvoja komplikacija na očima. Nedavno mi je pažnju privukao članak o ovoj temi. Ova studija je pogledala evidenciju 1.362 osobe sa dijabetesom koje žive u Minesoti, dakle, u Severnoj Americi, a zatim ekstrapolirala na Kanadu. Podaci su sakupljeni između 1970. i 2019. godine, što nam takođe omogućava da izmerimo evoluciju situacije tokom poslednjih decenija.
Rezultati su zapanjujući: mladi ljudi sa dijabetesom tipa 2 (u poređenju sa dijabetičarima tipa 1 istog uzrasta) imaju 88 puta veću verovatnoću da će razviti retinopatiju (abnormalne krvne sudove i/ili krvarenja u mrežnjači). Pored toga, rizik da ova retinopatija postane „proliferativna“, a samim tim i pretnja po vid, povećan je 230 puta. Takođe postoji 49 puta povećanje rizika od akumulacije tečnosti u mrežnjači (makularni edem) i 243 puta povećanje rizika od razvoja zrele katarakte u mladom dobu. Ovo poslednje zahteva operaciju koja je rizičnija kod mladih nego u slučaju senilne katarakte povezane sa uzrastom.
Šta treba da zapamtimo iz ovoga? Da se glavni problemi, koji često zahtevaju hirurške intervencije da bi se sačuvao vid, javljaju mnogo brže kod mladih dijabetičara tipa 2 nego kod onih obolelih od tipa 1. Ovi pacijenti se stoga moraju pažljivije pratiti. Zaista, skoro svaki drugi pacijent tipa 2 će razviti neki oblik retinopatije u roku od jedne do osam godina od dijagnoze. Za poređenje, svaki treći dijabetičar tipa 1 će razviti retinopatiju između šest i 10 godina nakon dijagnoze.
Značajne posledice
Već značajno povećana u poslednjih 10 godina, predviđa se da će se prevalenca (broj slučajeva) dijabetesa tipa 2 kod mladih ljudi učetvorostručiti do 2050. godine. Ovo predviđanje je najviše alarmantno za zdravstvene radnike, ali i za kreatore politike i menadžere javnih zdravstvenih agencija. Doživotni trošak direktne medicinske nege za jednog pacijenta sa dijabetesom starosti 25-44 godine bio je 125.000 američkih dolara u 2013. godini. Ovi troškovi su se od tada povećali i potrebno je dodati još mnogo dolara da bi se pokrio period između 15 i 25 godina, što se ne uzima u obzir. Zaista, ako 20 odsto populacije mladih razvije dijabetes do 2050. godine, naše vlade će morati da potroše milione (možda milijarde?) dolara za zdravstvenu zaštitu na njihovu negu.
Dugoročni kvalitet života osoba sa dijabetesom je takođe smanjen. Druga studija, ovoga puta mladih ljudi sa dijabetesom tipa 1, pokazuje da njihova bolest ima negativan uticaj na njihov život. Moraju da posvete mnogo vremena svojoj brizi (nedostaju aktivnosti sa svojim prijateljima). A teret njihove bolesti na njihovim rođacima teško leži na njihovim plećima. Pogađa ih i strah od hipoglikemije (nedostatak šećera koji može dovesti do kome) ili od razvoja ozbiljnih komplikacija bolesti. Postizanje autonomije je teže za ove adolescente, a njihov kvalitet života je proporcionalan slobodi koju mogu ili ne mogu da ostvare.
Jedite dobro, vežbajte i posetite oftalmologa
Dijabetes tipa 1 je teško sprečiti, uglavnom zato što ne znamo sve razloge zašto se javlja i da ga proaktivno skriniramo. Drugačija je situacija sa dijabetesom tipa 2, koji je snažno povezan sa nezdravim načinom života kod mladih ljudi. Zdrava ishrana, redovno vežbanje i borba protiv sedentarnog načina života, uključujući ograničavanje slobodnog vremena pred ekranom (na manje od dva sata dnevno), dobri su načini da se izbegne ili odloži početak dijabetesa kod mladih ljudi. Vreme ispred ekrana je takođe povezano sa insulinskom rezistencijom i gojaznošću kod mladih ljudi. Drugim rečima, zdravi stilovi života se moraju podsticati i posebno deliti u okviru porodične jedinice.
Što se tiče očiju, redovne posete optometristu ili oftalmologu mogu otkriti rane znake dijabetičkih komplikacija (znaci se vide kod do 30 procenata pacijenata ubrzo nakon dijagnoze). Ovi zdravstveni radnici mogu da otkriju i druge okulo-vizuelne probleme koji proizilaze iz bolesti, kao što su gubitak sposobnosti fokusiranja izbliza (akomodacija), delimična paraliza određenih mišića oka koja rezultira dvostrukim vidom, odloženo zarastanje površinskih promena rožnjače, suvoća oko ili glaukom . Testiranje treba obaviti u vreme medicinske dijagnoze dijabetesa ili kod bilo koga sa visokorizičnim profilom (naslednost, gojaznost, sedentarni način života).
Pošto su zdrave životne navike sastavni deo lečenja bolesti, još nije kasno da Karl uživa u srećnijoj budućnosti. Ali važno je ne zanemariti redovne kontrole od strane lekara i česte posjete porodičnom optometristu.e
