Institut za biološka istraživanja u Beogradu od nedavno ima novog stanara i to ne bilo kakvog, već albino slepo kuče.
Ništa ne bi bilo čudno u svemu tome, jer ove životinje naseljavaju gotovo sva područja u Srbiji, ali je ovo prvi put da je pronađena potpuno bela jedinka ove vrste, kaže Marko Đokić sa Instituta „Siniša Stanković”.
„Revolucionalni je nalaz, jer je albinizam prvi put uočen u okviru čitave familije slepih kučića.
„U turskoj regiji Anadoliji, koja važi za centar rasprostranjenosti slepog kučeta, gde tamošnje kolege godišnje uhvate na hiljade jedinki, nikada do sada nisu zabeležile albino primerak“, dodaje Đokić za BBC na srpskom.
Slepo kuče je podzemni sisar iz reda glodara i tipični je stanovnik stepa, livada i pašnjaka.
Populacija se smanjuje, jer nestaju i stepske površine.
U Srbiji postoji pet vrsta slepog kučeta i spadaju u endemične, zbog čega su i zaštićene.
Kriptične vrste su zapravo skrivene, spolja gotovo identične, dok im se genetski materijali razlikuju,
Prva vrsta slepog kučeta pronađena je u Staroj Pazovi i simbolično nazvana sremskim slepim kučetom, ali ih tamo zbog poljoprivrede više nema, kaže ovaj biolog.
„Deliblatska peščara (u Vojvodini) poznata je po njihovoj zastupljenosti, jer su očuvane stepske površine, ali ih recimo u Šumadiji, centralnom delu Srbije, do sada nikada nije bilo“, objašnjava on.
Ako šetate Košutnjakom ili Višnjičkom glinarom (delovima Beograda) nemojte da se iznenadite ako vam između nogu projuri ovaj glodar.
„Nekada ih je bilo po čitavom Beogradu, ali zbog širenja grada i sve više betonskih površina, sada ih samo ima u određenim delovima.
„Vrste koja živi u Beogradu nema nigde drugde u svetu“, objašnjava Đokić.
U Srbiji ih ima još i na Goliji, Tari, Zlatiboru i na jugu Srbije.
Tim beogradskih biologa je u sklopu redovnih istraživanja na Vlasini, zaštićenoj oblasti na jugu Srbije, albino mužjaka, teškog 390 grama, otkrio slučajno.
„Vlasina je centar diverziteta (različitosti) i moguće je da su se zbog specifičnih uslova sredine, ove životinje prilagodile tom staništu, a da ih albinizam ne sputava u svakodnevnom funkcionisanju i razmnožavanju“, dodaje Đokić.
Poređanja radi, u susednim državama, Mađarskoj, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji žive samo dve vrste ovih glodara.
„Srbija je zbog geografskog položaja i prirodnih uslova u tom smislu raznolika i privilegovana.
„Biodiverzitet je dugoročno koristan i za čoveka“, kaže Đokić.
Pogledajte video o tekunicama, glodarima na ivici opstanka
Slepo kuče ima cilindrično telo bez repa i spoljnih ušiju, izuzetno gusto krzno i isturene sekutiće zbog čega je savršeno prilagođen za podzemni način života.
Provode gotovo 90 odsto pod zemljom.
Oči su im smanjene do jednog milimetra, prekrivene kožom i krznom, ali ove životinje ipak mogu da razlikuju svetlost i tamu.
Odrasle jedinke su duge između 20 i 30 centimetara, a teške od 200 do 300 grama.
Žive dugo i otporne su na rak, zbog čega su značajan model za naučna istraživanja, ukazuje Đokić.
Čak i kada im veštački indukujete ćelije raka, mogu da spreče njegovu metastazu i pomoću sopstvenih imuno ćelija ga u potpunosti razgrade i odstrane.
Albinizam se javlja usled mutacija gena i ispoljava se ne samo kod životinja već i kod ljudi .
Pošto su populacije slepih kučića razbijene, a oni se kreću sporo i tromo, često se dešava da se ukrštaju međusobno, jer su osuđeni na komšiluk.
Albinizam je kod glodara uočen kod svega dva odsto, dosta je ograničavajući, ali možda kod ove grupe životinja ima adaptivni značaj.
„Može da bude jedan od retkih primera pozitivne selekcije na mutaciju i da će ove jedinke pre da ostave potomstvo nego životinje normalne boje“, zaključuje Đokić.
