Šimpanze u Ugandi snimljene su kako koriste lekovite biljke, na više načina, za lečenje otvorenih rana i drugih povreda.
Tokom istraživanja koje je usledilo posle prošlogodišnjeg otkrića da šimpanze svesno traže i jedu određene biljke radi samolečenja, naučnici su pratili i posmatrali ove životinje da bi utvrdili kako se nose sa povredama.
Naučnici sa Univerziteta u Oksfordu, u saradnji sa timom iz šume Budonga, snimili su šimpanze kako koriste biljke kao „šumsku prvu pomoć”, kako na sebi, tako povremeno i na drugim jedinkama njihove vrste.
Njihova studija, koja je obuhvatila i analizu višedecenijskih zapisa drugih istraživača, pretočena je u katalog različitih načina na koje šimpanze koriste prirodne šumske izvore za negu i lečenje.
Istraživači navode da ova studija, objavljena u stručnom časopisu Frontiers in Ecology and Evolution , pruža dodatne dokaze da primati, među kojima su šimpanze, orangutani i gorile, koriste prirodne lekove na različite načine za očuvanje zdravlja u divljini.
Vodeća istraživačica Elodi Frejmen objašnjava da postoji „čitav repertoar ponašanja koji šimpanze primenjuju kada su bolesne ili povređene da bi se samostalno lečile i održavale higijenu”.
„Neka od tih ponašanja podrazumevaju upotrebu biljaka koje rastu ovde u šumi.
„Šimpanze ih stavljaju direktno na rane ili ih prvo sažvaću, pa onda sažvakani biljni materijal nanose na otvorenu ranu”.
Pogledajte i video: Divlje šimpanze koriste lekovito bilje za „prvu pomoć“
Istraživači su analizirali snimak veoma mlade ženke šimpanze koja žvaće biljke i zatim to nanosi na ranu na telu njene majke.
Pronašli su i zapise o šimpanzama koje su lečile rane drugih jedinki sa kojima nisu bile u srodstvu.
To je, kako objašnjava dr Frejmen, posebno uzbudljivo „jer pruža dodatni dokaz da šimpanze u divljini imaju empatiju”.
Neka od stotine zapisanih opažanja koje su dr Frejmen i njene kolege proučavali su iz dnevnika terenske stanice u šumi Budongu.
Ovaj dnevnik sadrži anegdotske podatke još iz 1990-ih.
Reč je o knjizi u koju su lokalni saradnici, istraživači i posetioci godinama beležili opise zanimljivih ponašanja šimpanzi koje su uočili.
U toj knjizi se nalaze i priče o šimpanzama koje stavljaju listove na rane i pomažu drugim jedinkama da uklone zamke sa njihovih udova.
Zabeležene su i neke zapanjujuće navike održavanja higijene koje podsećaju na ljudske.
Jedan zapis u terenskoj knjizi opisuje šimpanzu koja koristi listove za brisanje nakon vršenja velike nužde.
Ovaj tim istraživača je ranije identifikovao neke od biljaka koje su šimpanze svesno tražile i jele kada su bile povređene.
Naučnici su uzeli uzorke tih biljaka, ispitali ih i otkrili da većina ima antibakterijska svojstva.
Šimpanze nisu jedini čovekoliki majmuni koji pokazuju poznavanje biljne medicine.
Nedavna studija je dokumentovala orangutana u divljini koji je koristio sažvakani biljni materijal za lečenje rane na licu.
Naučnici veruju da proučavanje ponašanja ovih majmuna u divljini, kao i dublje razumevanje biljaka koje koriste kada su bolesni ili povređeni, može da pomogne u potrazi za novim lekovima.
Dr Elodi Frejmen za BBC njuz kaže da što više saznajemo o ponašanju i inteligenciji šimpanzi, „sve više shvatamo koliko mi ljudi, zapravo, malo znamo o svetu prirode”.
„Da me sada neko ostavi ovde, u ovoj šumi, bez hrane i lekova, sumnjam da bih dugo preživela, naročito ako bih bila povređena ili bolesna”.
„Ali šimpanzama ovde prija, jer znaju kako da pristupe tajnama ovog mesta i kako da pronađu sve što im je potrebno za opstanak u njihovom okruženju”.
