Više od decenije, obmanjivač je pleo mrežu prevare o izumitelju električnog tostera.
U njegove laži poverovali su novinari, profesori i zvaničnici, a onda je jedan tinejdžer ukazao na nešto što je svima promaklo.
„Čitao sam mnogo Vikipediju kad bi mi bilo dosadno na času“, kaže petnaestogodišnji Adam, koji uči fotografiju i ICT u školi u Kentu.
Jednog dana u julu 2022. godine, jedan od njegovih nastavnika pomenuo je internet enciklopedijsku odrednicu o Alanu Mekmastersu, za koga je rekao da je škotski naučnik s kraja 19. veka i izumitelj „prvog električnog tostera za hleb“.
Fotografija čoveka sa lelujavim šiškama i dugim zulufima, kako zamišljeno zuri u daljinu – očigledno relikvija iz 19. veka, bilaje na vrhu stranice.
Izgledalo je kao da je pocepana pri dnu.
Adam je postao sumnjičav.
„Nije izgledala kao prava fotografija, već kao da je doterana“, kaže mi on.
Kada je otišao kući, odlučio je da piše o sumnjama na forumu posvećenom vandalizmu na Vikipediji.
Nije ni sanjao da je pokrenuo lanac događaja koji će me odvesti do pravog „Alana Mekmastersa“ – ne izumitelja električnog tostera, već njegovog alter ega iz stvarnog života.
Sve donedavno, kad biste potražili „Alana Mekmastersa“ na Vikipediji, pronašli biste isti članak kao i Adam.
I ko bi u njega posumnjao?
Na kraju krajeva, kao i većina članaka na Vikipediji i ovaj je bio prepun izvora: novinskih članaka, knjiških i internet stranica koje su navodno pružale dokaze o Mekmastersovom životu i zaostavštini.
Kao posledica toga, mnogo ljudi uzelo je zdravo za gotovo da je Mekmasters bio stvaran.
Više od desetine knjiga, objavljenih na raznim jezicima, navodilo ga je kao izumitelja tostera.
Čak je i internet stranica škotske vlade navodila električni toster kao primer „inovativnog i inventivnog duha ove nacije“.
U njegovoj navodnoj rodnoj zemlji, Mekmasters je bio neka vrsta narodnog heroja.
Jedna škotska osnovna škola organizovala je dan aktivnosti u njegovu čast.
Deca su pisala dnevničke beleške o Mekmastersu, iscrtavala kriške tosta, i pravila toster igračke od kockica.
Edinburški kuvar Skot Smit napravio je detaljan desert u njegovu čast, dok je učestvovao u Velikom britanskom meniju, emisiji o kuvanju na BBC-ju.
Smit kaže da su mu Mekmastersovo ime predložili producenti, ali oni nisu odgovorili na naš zahtev za komentar.
Godine 2018, kad je Banka Engleske pitala britansku javnost ko bi trebalo da se pojavi na novčanici od 50 funti, Mekmasters je bio nominovan – i uvršten na dugi spisak zajedno sa još 988 drugih navodno odgovarajućih učesnika koji su dali značajan doprinos nauci.
Banka Engleske nije želela da komentariše za ovaj članak, ali je potvrdila da je Mekmasters bio izbačen iz šireg izbora pošto su izvršene dodatne provere.
Sve to vreme, dok se svet sve više upoznavao sa navodnim škotskim izumiteljem, postojao je neko u Londonu koji nije mogao da sakrije kez svaki put kad bi se na njegovom ekranu – iznova i iznova – pojavilo ime „Alan Mekmasters“.
Alan Mekmasters (30) je aeronautički inženjer iz Londona, a „ne izumitelj tostera“, uverava me on kikoćući se.
„Ne smete da verujete svemu što pročitate na internetu“, dodaje.
Osećam se nervozno zbog mogućnosti da postanem žrtva još jedne prevare.
I zato tražim od Alana da mi pošalje fotografiju pasoša, što on i čini.
Ne laže: čak i ako mu nedostaje voluminozne šiške njegovog imenjaka, on je stvarno Alan Mekmasters („pola Japanac, a pola Škot“, dodaje tekstualnom porukom).
„Jednog dana mi je otac rekao: ‘Možda smo u srodstvu sa izumiteljem tostera?’ A ja sam morao da ga razočaram“, priseća se on.
To je mogao da učini zato što je Alan znao pravu istinu: bio je prisutan kad je obmana o tosteru započela pre više od jedne decenije.
Pogledajte priču o lažnim profilima na društvenim mrežama i kako ih prepoznati
Šestog februara 2012. godine, Alan je bio na univerzitetskom predavanju, kad su ih upozorili da ne koristi Vikipediju kao izvor.
Da bi potcrtao poentu, predavač je ispričao da je jedan njegov prijatelj – „Medi Kenedi“ – naveo sebe na stranici kao izumitelja tostera.
Alanu i njegovim kolegama je priča bila „zabavna“, ali su počeli da razmišljaju o tome da preprave članak.
Na kraju krajeva, jedno od prepoznatljivih obeležja Vikipedije je da skoro svako može da je doteruje.
Pored Alana sedeo je jedan od njegovih najboljih prijatelja, Aleks, koji se javio da će sam uneti te ispravke.
„Promenio sam samo toliko da kaže da je moj prijatelj, koji je sedeo pored mene, Aleks Mekmasters, zapravo izmislio toster u Edinburgu 1893. godine.
„Nismo imali pojma ko je stvarno izumeo toster“, priseća se Aleks.
Upravo je ušao u internet istoriju, ali Alan se nije obazirao na to.
„Aleks je uvek bio pomalo šaljivdžija, to je jedan od razloga zašto ga svi volimo.
„Članak je već ionako bio vandalizovan, samo je promenjena priroda netačne informacije. Meni je to bilo smešno, nisam očekivao da potraje“, kaže on.
Vikipedija se oslanja na volontere da bi članci bili onoliko tačni koliko je moguće.
To podrazumeva proveru da su u člancima pravilno navedeni izvori, da su tekstovi jasno napisani i da nisu vandalizovani ili kvareni.
Ali to je ogroman posao.
Samo na engleskoj Vikipediji ima više od 6,5 miliona članaka i manje od 125.000 redovnih urednika .
Gotovo je neizbežno da neki članci propadnu kroz pukotine, a tekst koji se bavio poreklom tostera bio je upravo jedan od njih.
„U ono vreme smo se slatko ismejali na tu izmenu, ali smo vrlo brzo zaboravili na nju“, kaže Aleks, jedan od obmanjivača.
Ali internet nikad ne zaboravlja.
Od tog dana nadalje, svako ko bi potražio pronalazača tostera na Vikipediji, našao bi da je odgovor na to pitanje „Alan Mekmasters“.
I nije prošlo mnogo vremena pre nego što je britanski list Dejli miror pogrešno naveo Mekmasterov toster kao „svakodnevni izum koji je promenio živote i stavio britanskog genija na svetsku mapu“.
Rič, koji je vlasnik Mirora, odbio je da komentariše.
Aleks se osećao vragolasto i pitao se koliko daleko će ova neslana šala da ode.
Zapitao se šta bi se desilo kad bi otvorio članak na Vikipediji posvećen isključivo navodnom izumitelju tostera.
Još važnije, zapitao se koliko će vremena proći pre nego što volonteri – urednici platforme razotkriju falsifikat.
U februaru 2013. godine, rođen je zaseban članak na Vikipediji o Alanu Mekmastersu.
Da bi je ilustrovao, Aleks je napravio sliku sebe i promenio je tako da izgleda kao slika iz 19. veka.
Ta fotografija će godinama kasnije privući Adamovu pažnju.
U ono vreme Aleks je mislio da se radi o bezazlenoj šali.
„Ako dobijete pogrešnu informaciju o tome ko je izumeo toster, posledice su da možete pogrešno da odgovorite na pitanje na kvizu u pabu.
„To je trivijalna informacija, koja nema značajan uticaj na stvaran svet“, kaže on.
Da li je stvarno bilo tako?
Uskoro se ime „Alan Mekmasters“ brzo raširilo svetom kao ime izumitelja tostera.
Više od decenije kasnije, njegova životna priča prepričavana je u velikim medijskim kućama, zvaničnim telima i čak u jednom američkom muzeju.
Što je više ljudi čulo za Mekmastersa, to su složeniji Aleksovi opisi postajali.
„Članak je krenuo sa samo nekoliko rečenica, a vremenom sam odlučio da počnem da zapisujem sve urnebesnije stvari“, kaže on.
Između ostalog, lažno je sugerisao da je Mekmasters pomogao u izgradnji sistema signalizacije za londonsku podzemnu železnicu.
„Ove tvrdnje bi prenosili razni mediji, potom bih ih citirao, i one bi postajale činjenice“, kaže Aleks.
To bi upravo mogao da bude razlog zašto je obmana o Mekmastersu opstajala toliko dugo.
„Ovde imate cirkularno citiranje“, kaže Heder Ford, vanredna profesorka sa Univerziteta za tehnologiju u Sidneju.
Kad novinar ponovi tvrdnju iznetu na internetu, njegovo izveštavanje potom može da se iskoristi na Vikipediji kao dokaz za potkrepljivanje originalne tvrdnje.
„Vikipedija samo sakuplja sve te izvore i citate, dok nastavlja da gradi ovaj članak koji je prvobitno zasnovan na laži“, kaže Ford.
Godinama niko nije izražavao nikakve sumnje na internetu – sve dok petnaestogodišnji Adam nije izrazio zabrinutost na forumu na Reditu.
Njegov tred je nosio ime: „Slika izumitelja tostera na Vikipediji je lažirana“.
U ovom stadijumu, Adam nije bio svestan da izumitelj Alan Mekmasters ne postoji – samo da fotografija upotrebljena da ilustruje njegov članak na Vikipediji deluje kao da je falsifikat.
„Mnogo ljudi je zapravo odgovorilo: ‘Koristio sam tu fotografiju za prezentaciju u školi’.
„Pomislio sam kako je to urnebesno“, priseća se Adam.
Ali pošto je njegova objava izašla u etar, brzo je podeljena na Vikipediokratiji , forumu poznatom po kritikama onlajn enciklopedije.
To je, zauzvrat, uzbunilo urednike Vikipedije koji su, za manje od 24 sata, nominovali čitav članak za brisanje.
U roku od nedelju dana, na vrh članka je bila dodata etiketa „obmana“ .
I u septembru 2022. godine, članak je izmenjen tako da svako ko traži Mekmastersa na Vikipediji umesto toga bude preusmeren na stranicu o obmanama.
Aleksov nalog na Vikipediji, kojim se služio da napiše članak o Mekmastersu, bio je blokiran.
Fondacija Vikipedija, koja vodi Vikipediju, kaže za BBC da obmane i dezinformacije shvata „veoma ozbiljno“.
Ona prihvata da se obmane dešavaju „s vremena na vreme“, ali kaže da je stranica zaštićena „preko kombinacije alatki mašinskog učenja i ljudskog nadzora volonterskih urednika“.
Kaže i da se dezinformacijama i obmanama „uglavnom bave volonteri postojećim pravilima i procesima“ i da su oni „izvan domašaja uticaja Fondacije Vikipedija“.
„Generalno gledano, Fondacija učestvuje samo u pitanjima koja se tiču sadržaja na platformi u konkretnim slučajevima dezinformacija i pravnih začkoljica“, navodi se u saopštenju.
Rasvetljavanje ove misterije nije bilo lako.
Razgovarao sam sa kolekcionarima tostera iz Evrope i SAD, kao i kustosima muzeja, stručnim za kućne aparate.
Prema više izvora, prvi patent za komercijalno dostupan i uspešan toster podneo je Frenk Šejlor 1909. godine, u ime kompanije Dženeral Elektrik u Americi.
Toster nazvan D-12 smatra se prvim komercijalno dostupnim električnim tosterom.
„Predivan je“, kaže Rebeka Dolgoj, kustoskinja prirodnih resursa i industrijske tehnologije u Ingenijumu, kanadskim muzejima nauke i inovacije (koji imaju dva tostera D-12).
„Stavili biste hleb unutra, on bi tostirao po jednu stranu, i morali biste da ga okrenete. Mašina je veoma elegantna, ali i korisna“, dodaje.
Dok razgovaram sa njom, primećujem joj strast u rečima.
„Zanimaju me tosteri zato što su fascinantni, ali i zbog priča koje nam omogućuju da ispričamo“, kaže mi ona.
A priča o Alanu Mekmastersu, izumitelju, svakako je jedna takva.
Samo što, sasvim slučajno, nije istinita.
