Za restruktuiranje Instituta predviđeno 106 miliona; Spajić: Plan usklađen sa našim i EU zakonodavstvom

Za restruktuiranje Instituta predviđeno 106 miliona; Spajić: Plan usklađen sa našim i EU zakonodavstvom

Vlada je zadovoljna planom restrukturiranja Instituta Igalo, ali je odluka o njegovoj potvrdi sada na Skupštini akcionara te kompanije.

To je kazao premijer Milojko Spajić, na konferenciji za medije o planu restrukturiranja Instituta.

Vlada je prethodno plan restrukturiranja Instituta Igalo, naručila od tima stručnjaka sa Univerziteta Crne Gore.

Spajić je naveo da su oporavak Instituta kočili propisi o državnoj pomoći i vlasnička struktura, ali da su se potrudili i našli rješenja za probleme. On je naveo da je plan restrukturiranja usklađen sa našim i EU zakonodavstvom te da je povoljan i za vlasnike, kao i da je Ekonomski fakultet uradio „svjetski“ posao.

„Pretresli smo sve opcije i stručnjake i ovo je jedina realna ideja. Ovo je ono što smo mi mogli da uradimo, mi smo odvojili značajna sredstva u budžetu za narednu godinu. Sada je odluka u rukama Skupštine akcionara, koja mora da potvrdi plan restrukturiranja“, naglasio je Spajić i rekao da je riječ o značajnoj investiciji te da su bili spremni i da ulože stotine miliona eura u Institut.

On je pozvao manjinske akcionare da sarađuju sa njima i ulažu, te da će ih otkupiti njihove akcije ako im interesi nisu identični.

„Ili ćete da blokirate ovo i odete u stečaj, to su tri modaliteta koje imate ispred sebe“ kazao je Spajić.

Zahvalio se i radnicima Instituta, koji su u značajnom dijelu godine bili bez plata.

Dekan Ekonomskog fakulteta Mijat Jocović se zahvalio na povjerenju da izrade plan, te da su se suočavali sa dvije opcije – stečajem ili opstankom Instituta.

Jocović je naveo da su pravila državne pomoći stroga, dok im je cilj bio nastavak rada Instituta i održanja mogućnosti za liječenje pacijenata Fonda za zdravstveno osiguranje.

Na izradi plana su kako tvrdi, razgovarali sa svim zainteresovanih strana, pa je planom predviđeno 106,81 miliona eura za ovaj proces, od čega će 60 odsto ići iz budžeta.

Jocović je naveo da manjinski akcionari imaju opciju da ulažu ili da budu otkupljeni, te da i oni žele oporavak Instituta.

„Cilj je da obezbijedimo dugoročnu održivost, Građevinski fakultet je procijenio potrebna ulaganja u zgrade, opremu. Ta sredstva iznose 69 miliona eura, i to je investicija čime se Institut podiže na nivo od četiri zvjezdice. Plan počiva na pretpostavci da nema otpuštanja zaposlenih, a 26 miliona je predviđeno za finansijski oporavak“, kazao je Jocović.

Jocović je dodao da je Institut srce zdravstvenog sistema, da svaki stečaj znači brojne posljedice, za radnike, državu, dobavljače…

„Istraživanja pokazuju da se jedan uložen euro, vraća kao tri eura uštede“, kazao je on.

Ministar prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine, Slaven Radunović je kazao da se ovim korakom daje šansa Institutu da preživi te da je ova ponuda maksimum Vlade.

Istakao je da su poveli računa i da Prostorni plan Herceg Novog bude spreman za restrukturiranje Instituta, kako se to ne bi kasnije radilo.

„U Institutu imamo veliki kapital – ljude koji rade tamo. Kao država treba da sve da uradimo da opstanu i da Institut bude centar ovog turizma na Mediteranu. Kako će se završiti, ne zavisi od nas nego od akcionara. Mi smo učinili sve što je do nas, za dalje se ne pitamo. Spremni smo da učestvujemo u olakšavanju restrukturiranja i pomažemo u procentu koji je moguć, s obzirom na Zakon o državnoj pomoći“, kazao je Radunović.

Trenutni dugovi Instituta prema povjeriocima iznose 25 miliona eura, plus pet miliona pozajmice koji moraju da vrate kompaniji “Vili Oliva” Žarka Rakčevića koja je sa tom sumom u julu spasila Institut blokade, a na naplatu dolaze i potraživanja zaposlenih na osnovu tužbi zbog umanjenja zarada proteklih godina, što može iznositi do šest miliona eura.

Vlada i Rakčević dogovorili su se u junu da sa po pet miliona omoguće deblokadu računa Instituta, kao i da se u roku od šest mjeseci napravi plan restrukturiranja.

Kako je tada saopšteno, dogovoreno je i da se nakon izrade plana omogući dokapitalizacija Instituta od deset miliona eura ili veća, kao i da će, prema zakonu o državnoj pomoći, tek u roku od tri godine nakon toga, ukoliko kompanija bude poslovala na održiv način, biti moguća značajna ulaganja u razvoj Instituta.