Predsjednik Upravnog odbora Centra za monitoring i istraživanje (CeMI) Zlatko Vujović ocijenio je da su sudstvo i tužilaštvo u Crnoj Gori „autocenzurisani“ od strane onog ko vlada.
On je to rekao na okruglom stolu „Otpornost demokratije u vremenu polarizacije i populizma: od izbora do građanske participacije” koji se, u organizaciji Atlantskog saveza Crne Gore (ASCG), održava u Naučno-tehnološkom parku Crne Gore u Podgorici.
Azra Karastanović iz ASCG je na početku događaja kazala da je demokratija zajednički projekat.
„Lako je deklarativno podržavati demokratiju kad dobijamo ono što želimo“, istakla je.
Ona je dodala da je vrijeme da se postavi pitanje kakvo društvo želimo da budemo. „U posljednjih nekoliko godina imali smo nekoliko smjena vlasti. To je zdrava praksa, a ne znak nestabilnosti“
Ona je dodala da se „ne može upravljati državom trenutnim političkim interesima“. „Demokratska obnova ne dolazi sama od sebe“, rekla je. „Izvršna i zakonodavna vlast ne smiju djelovati kao ad hoc mehanizmi za održavanje većine“.
Karastanović je istakla da se demokratija ne aktivira na dan izbora, već je proces koji traje.
Profesorica na Fakultetu političkih nauka Univerziteta Crne Gore Olivera Komar je kazala da demokratija globalno se doživljava najsvjetlije trenutke.
„Afektivna popularizacija – kad se dijelimo i ne volimo druge ljude jer imaju druge ideje“, objasnila je.
Ona je istakla da indeksi na istraživanjima pokazuju srednje stanje – ni dobro ni loše. „Prvi parametar bi bio balans između izvršne i zakonodavne vlasti. Danas izvršna vlast preuzima ingerencije zakonodavne, zakonodavna izvršne, a sudska ne radi na pravi način“.
Takođe, istakla je da je civilno društvo „živo“, kad su u pitanju nevladine organizacije, ali ne čine samo one civilno društvo. „Vrlo mali je broj građanskih inicijativa, malo sluha vlasti za njih“, objasnila je.
„Treći faktor trebala bi biti društvena kohezija. Crnogorsko društvo nema konsenzus u kom je pravcu krenulo. Imaju jedino oko ulaska u EU, ali transakciono – svi kažu da će nam biti bolje. Mnogi ne podržavaju spoljnu politiku EU“, dodala je.
Kako kaže Komar, problem je što institucije nisu do kraja izgrađene.
Na pitanje moderatora Danila Kalezića koliko se pošlo u razdvajanju vlasti, Komar je odgovorila da institucije „formalno doživljavaju svoj posao“ i tu se postaje slab na „spoljne uticaje“.
Zlatko Vujović je kazao da unutar vladajuće većine imamo više centara moći, za razliku od perioda prije 2020. godine.
„DPS je imao jedan deficit – da nije bilo promjene. Ipak, oni su bili otvoreniji da uključe nevladine organizacije, da bi rekli da su ‘svi uključeni'“, poručio je.
On je dodao da će izborna reforma biti „dogovor elita koja će rezultirati lošom reformom“.
„Sve ono što je obećavano neće biti ispunjeno. Napraviće se intervencije da bi se reklo da su se ispunile instrukcije EU“, saopštio je.
On je istakao da su gotovo sve partije deklarativno za otvorene liste.
Vujović se osvrnuo na model reforme koje je predložilo Ministarstvo javne uprave, koji nije zaživio. „Svaki veto igrač usporava procese“, objasnio je.
Na pitanje da li je smjena vlasti, paradoksalno, dovela do smanjenja demokratije, Vujović je odgovorio da se „vlast morala promijeniti“, te da dugoročno donosi benefite, ali je naveo primjere dugoročnih vlasti – Bavarska, Luksemburg.
„Imamo sudstvo i tužilaštvo koji su autocenzurisani od strane onog ko vlada. Sudovi i tužilaštva odlučuju spram onoga ko vlada. Da bi pokazalo da je otporna demokratija, moraju pokazati da su otporni na one koji vladaju, a ne na one koji su opozicija. Ono služi da ograniči moć vlasti, a ne opozcije. Opozicija nema moć“, objasnio je, dodavši da je i za vrijeme prethodne vlasti postojao sličan problem.
Direktorica Instituta za medije Olivera Nikolić je podsjetila da je prije godinu dana, uz IBAR zakone, usvojeno još tri medijska zakona.
„Ova vlast ne shvata potrebu građana da se čuju“, istakla je.
Nikolić je dodala da je postojala radna grupa koja je radila na tome da se medijski zakoni naprave, ali je pred sjednicu Vlada izmijenila neke od njih – prije svega odredbu o izboru generalnog direktora Radio-televizije Crne Gore.
„U ovih godinu dana imamo činjenicu da imamo bahatost na čelu institucije – ne poštuju se sudovi. Kako to može? Je li to zemlja koja treba da uđe u EU? Na ključnim pozicijama imamo ljude koji ne poštuju zakone“, objasnila je.
Kako je kazala, problem je i neizbor članova Savjeta RTCG, ali i članova savjeta Agencije za audiovizuelne medijske usluge.
Ona je istakla da je, takođe, Branu Mandiću „policija upala u tekst“.
„Olako se poseže za prekršajnim postupcima. Imali smo slučajeve Batrićević, Mandić“, rekla je.
„Sve što se dešava u vezi direktora RTCG – ponovni izbori, izmjena zakona – govori da je on projektovan za tu poziciju“, ocijenila je.
