„Cilj sprovođenja popisa poljoprivrede je da se obezbjede međunarodni, uporedivi podaci o strukturi poljoprivrednih gazdinstava, kako bi se prikazala realna slika poljoprivrede na nivou Crne Gore“, kazala je u Budilniku, na Televiziji E Nataša Vojinović iz Monstata.
Popis poljoprivrede je najkompleksniji, objašnjava Vojinović, jer je to usklađivanje sa međunarodnim standardima, i, dodaje ona, nacionalnim propisima, te je u tom smislu formirana radna grupa, kako kaže Vojinović, koja bi zadovoljila i međunarodne potrebe i nacionalne standarde.
,,Popis se sprovodi svake desete godine. Za sprovođenje popisa poljoprivrede potrebno je da se obezbjede dobri uslovi, za sprovođenje svake desete godine, mi smo se detaljno spremali da sprovedemo detaljno popis poljoprivrede i trebalo je da se napravi infrastruktura za kvalitetno popisivanje. Mi smo, nakon određenih aktivnosti koje je imala Uprava za statistiku, pripremili popis poljoprivrede u ‘24.godini. To nije slučaj samo sa Crnom Gorom, nego i sa zemljama u okruženju, tako da smo racionalizovali neke procese i povećali upotrebljivost naših podataka” , rekla je Vojinović.
Popisu poljoprivrede prethodi popis stanovništva, kaže Vojinović, te se iz pitanja o popisu stanovništva, a vezano za poljoprivredu, dodaje ona, uzimaju administrativni podaci i pravi se spisak adresa poljoprivrednih proizvođača, na taj način je sam proces racionalzovan i, kako kaže, ne ide se od vrata do vrata, nego direktno na adrese poljoprivrednika.
,,Desetogodišnji interval je važan zato što se prikupljaju podaci o strukturi gazdinstava. Pod strukturom se podrazumijeva zemljišni fond, to je korišteno poljoprivredno zemljište bez obzira na oblik svojine, zatim ostalo zemljište, zatim se prikuplja stočni fond, prikuplja se mehanizacija, objekti i drugi podaci koji su vezani za agroekološke indikatore. Desetogodišnja je periodika zato što te pojave nijesu tako promjenljive, jer mi između popisa imamo trogodišnja istraživanja, a imamo i godišnja istraživanja, koja redovno sprovodimo”, naglasila je Vojinović.
Trogodišnjim istraživanjima, objašnjava Vojinović, prikupljaju se podaci o mehanizaciji, o radnoj snazi, a, dodaje ona, kod godišnjih istraživanja prikupljaju se podaci o zemljišnom i stočnom fondu, kao i proizvodnji.
,,U terenski rad je uključeno preko dvjesta učesnika, uključujući i naše kolege statističare, koji su državni instruktori. Uspostavljena je kompletna hijerarhija kontrole rada na terenu, u cilju dobijanja što pouzdanijih podataka i da se dobije realna slika poljoprivrede na nivou Crne Gore”, istakla je Vojinović.
Ovim popisom će biti obuhvaćeni svi koji proizvode poljoprivredne proizvode, podsjeća Vojinović, s tim što će detaljno biti popisani oni koji imaju stočni fond, plastenike, obradive površine, voćnjake i drugo.
Podaci sa terena će obuhvatiti i posebnu kategoriju, naglašava Vojinović, a to je žene u ruralnim područjima, što je posebno istaknuto uz podršku UNDP- ja.
,,Q groznica ne utiče na sami proces provođenja naše aktivnosti, zato što mi imamo tačno definisane standarde na koji način se popisuje i tačno određene referentne momente, tako da na naš proces, na Upravu za statistiku, ovo dešavanje ne može uticati, zato što će ta grla sva sporna, koja su oboljela, biti evidentirana u drugim institucijama, koje su zadužena za ta pitanja. Ovdje se radi isključivo o statističkom pitanju i ovi podaci koji se prikupe, isključivo se koriste za statističke svrhe, ne mogu se koristiti za druge svrhe, tako da pozivam poljoprivredne proizvođače da odvoje vremena za naše popisivače koji su trenutno na terenu, koji imaju ovlašćenja i podaci će se isključivo koristiti za statističke svrhe, ne mogu se koristiti za ostvarivanje bilo kakvih prava ili nametanje bilo kakvih obaveza, kao što nije bilo ni 2010.godine kad smo sproveli popis poljoprivrede. Cilj je da se popisom dobije realna slika kako bi se dalje mogle kreirati politike, donositi strategije, planovi i na osnovu toga da se obezbjedi kreiranje agrarne politike, na osnovu naših rezultata zvanične statistike” , zaključila je Vojinović.