Energetska tranzicija mora biti pravedna, a da bi se sprovela, treba da postoje projekti iz oblasti obnovljivih izvora energije, istakao je izvršni direktor Elektroprivrede Crne Gore (EPCG), Nikola Rovčanin, prenosi PR Centar.
On je, na poslednjem panelu održanom u okviru Simpozijuma energetike EPCG NET 2023, čija je tema bila „Regioni uglja u tranziciji – da li tranzicija može biti pravedna za sve?“, rekao da energetska tranzicija mora da nosi komponentu pravednosti.
„Pravednu tranziciju treba da zamijenite nove investicije. Ako nemate novih investicija, uzalud projekti. U tranziciju treba ići sa projektima. U tranziciju treba ići sa rješenjima“, kazao je Rovčanin.
Smatra da je razvoj preduzetništva trebalo da se radi paralelno, nezavisino od razvoja termoelektrane.
Prema njegovim riječima, teret energetske krize i pravedne tranizicije je “pao na leđa Elektroprivrede.”
“Iznijeli smo energetsku krizu, a vjerovatno ćemo iznijeti i pravednu tranziciju…Treba da se pripremimo za potpuno uključenje i državnih kompanija, ministarstva i lokalne zajednice na ovom planu. ”, istakao je Rovčanin.
Prema njegovim riječima, EPCG radi na investicionom ciklusu, što je i vidljivo.
“Socijalne i ekonomske politike vodi Vlada i mi očekujemo niz šansi koje ne smijemo ovog puta propustiti”, ukazao je Rovčanin.
Energetska ekspertkinja u Sekretarijatu Energetske zajednice, Milka Mumović, smatra da tranzicija može biti pravedna i na dobrobit svih.
„Svi smo se mi kao društvo, naša zemlja, Evropa i svijet odlučili da idemo putem dekarbonizacije da bi ublažili uticaj ljudi na klimatske promjene. Krenuli smo u tranziciju da bismo, pored ostalog, smanjili zagađenje, “, navela je Mumović.
Rukovoditeljka projekta u GIZ-u, Jasna Sekulović, podsjetila je da je ta organizacija, kroz dva programa, pratila početak procesa energetske tranzicije.
„GIZ je uključen u taj proces od kad je Sekretarijat energetske tranzicije krenuo sa preporukama 2018. da podržava taj proces i da jača kapacitete država zapadnog Balkana. Isti program je podržavao izradu plana u Albaniji i u Crnoj Gori. Taj projekat je trajao do marta prošle godine. Trenutno se razmišlja, na nivou njemačke Vlade, da se ponovo pokrene podrška i da se nastavi podrška planu“, navela je Sekulović.
Ukazala je i da plan nije završen do završetka projekta.
„Ono što se nama pokazalo kao kamen spoticanja je bilo pitanje pravedne tranzicije, jer naši inženjeri nisu imali krucijalni podatak za modeliranje, a ticao se političke odluke o termoelektrani Pljevlja – o procesu izlaska iz upotrebe fosilnih goriva. To je bio kamen spoticanja i nismo mogli dalje da završimo posao koji se ticao izrade nekoliko različitih scenarija“, rekla je Sekulović.
Ekspert – RESET, Centar za održivu energetsku tranziciju, Damir Miljević, smatra da nijednoj elektroprivredi ne treba na teret stavljati pravdenu tranziciju kao njen zadatak.
„Tranzicija, po meni, ima dva aspekta. Svi pričaju o energetskoj tranziciji i pravednoj tranziciji. Mi na zapadnom Balkanu treba da pričamo o održivoj tranziciji. Održiva energetska tranzicija je, po meni, dekarbonizacija domaće potrošnje, a ne zamjena fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije“, rekao je Miljević.
Smatra da bi fokus svake države na zapadnom Balkanu trebalo da bude održiva energetska tranzicija i kako da dekarbonizuje sopstvenu potrošnju.
Govoreći o planskim dokumentima, Miljević je rekao da je predviđeno da se svake dvije godine revidiraju.
„Ono što moramo da shvatimo da je to proces, kao što je i Mapa puta koja treba da bude napravljena. Da bi ušli u proces tranzicije morate otvoriti unutrašnji dijalog“, naveo je Miljević.
On je ukazao da je glavno pitanje kako zadržati ljude da ostanu i rade u lokalnim zajednicama i kako dovesti nove.
“Potrebno je razviti preduzetništvo u lokalnim zajednicama i razmišljati u pravcu privalačenja investitora”, ukazao je Miljević.
Predstavnica nevladine organizacije Eko tim, Diana Milev Čavor, rekla je da je važno da se ispune preduslovi prije donošenja planskih dokumenata.
„Najvažniji preduslov da bi tranzicija mogla da bude uspješna je nepostojanje otpora lokalne zajednice i ljudi koji rade u sektoru. Na primjeru uspješnih tranzicija u Evropi vidjeli smo da su sve uspješne tranzicije bile inicijativa rudarskih zajednica i nije postojala ni najmanja vrsta otpora prema tome“, navela je Milev Čavor.
Prema njenim riječima, svaka tranzicija izaziva određenu dozu straha i neizvjesnosti, i dozu otpora zbog straha od gubitka posla.
„Kad govorimo o slučaju Pljevalja, realizovano je istraživanje koje je pokazalo da je svega 1,7 odsto ispitanika iz rudnika i termolektrane znalo da objasni šta je pravedna tranzicija. Imamo situaciju da je Crna Gora ušla u proces pravedne tranzicije, a da postoji potpuna neinformisanost ključnih aktera koji su najvažnija strana u procesu. Takođe, važan je kriterijum povjerenja“, navela je Milev Čavor.
Vodeći inženjer razvoja EP BiH, dr Nevad Ikanović, kazao je da se do 2020. godine vrlo šturo govorilo o pravednoj tranziciji, a da se od tad do danas hrabrije govori o toj temi.
„Pravedna tranzicija ne može biti pravedna. Nemoguće je da društvo, u kratkom vremenskom periodu, ponudi zamjenske biznise kako bi se taj dio uticaja na privredu i ekonomiju sačuvao“, naveo je Ikanović.
Ocijenio je da je jako važno da se izgradi povjerenje prema procesu pravedne tranzicije.
„Smatram da je jako bitno da se uključi akademska zajednica u proces pravedne tranzicije. Sindikati rudara i energetičara moraju biti dio te priče, kako bi se izgradilo povjerenje u taj proces“, rekao je Ikanović.
Pomoćnik direktora TE Šoštanj, Mitja Tašler, ocijenio je da tranzicija ne može biti pravedna iz razloga tehničke prirode.
Upitan o iskustvima u privlačenju insvestitora, Tašler je rekao da svaka država i elektrokompanija treba da napravi razvojni plan koji će pokazati šta se može napraviti u tom pravcu.
“Najbitnije je, kada dođe investitor, pokazati tačno šta želite, pokazati projekat, dozvole…onda ćete i vi doći do toga da imate Fond za pravednu tranziciju”, rekao je Tašler.
Poručio je da ne treba imati bojazni od tranzicije, kao i da je čuvanje kadrovskih kapaciteta i uspostavljane međusektorske saradnje neophodno.
Na zatvaranju Simpozijuma EPCG NET 23, predsjednik Odbora direktora EPCG Milutin Đukanović je zahvalio svim učesnicima, panelistima, Savezu energetičara i predsjedniku Nikoli Rajakoviću, organizatorima, koji su, kako je istakao, zaslužni za uspješnu organizaciju Simpozijuma.
“Sada slobodno možete da upišite da je III EPCG u Budvi u prvoj sedmici juna”, zaključio je Đukanović.
