„Jer junica daje mlijeko, donosi tele, stvara đubrivo, pokreće proizvodnju, to je lanac života i ekonomije. Država koja to razumije, razumije i kako da ojača sebe“, kazao je Miličić
Simbolično u minut do 12, i poručujući da je za poljoprivredu upravo zadnji čas, kao i da neće više da budu nevidljivi, Poljoprivredni klaster Crne Gore nezadovoljan aktuelnim agrobudžetom danas je organizovao okupljanje traktorima na kružnom toku prema Kličevu, u Nikšiću, prenosi portal Radio i Televizije Nikšić (RTNK).
Saobraćaj su blokirali na pola sata.
Osim poljoprivrednika iz Nikšića, na blokadi su bile i njihove kolege iz nekoliko gradova Crne Gore, takođe sa mehanizacijom.
Boško Miličić, predsjednik Poljoprivrednog klastera Crne Gore, kazao je da su poslali dopise na adrese više ministarstava.
„Ovo je protest upozorenja. Već smo razgovarali o daljim koracima, vjerovatno ćemo ići pred Vladu, biće još nekih blokada“, najavio je Miličić.
On je saopštio nekoliko, kako je naveo, važnih činjenica.
„Ukupni državni budžet Crne Gore za 2025. godinu iznosi oko 4 milijarde eura. Agrobudžet, zajedno sa EU donacijama, iznosi 77 miliona eura, od čega je 11 miliona donacija. To znači da je iz nacionalnih izvora izdvojeno 66 miliona eura. Od toga, oko 30 miliona eura (bez EU donacija) ide na direktnu podršku poljoprivredi: stočarstvu, povrtlarstvu, voćarstvu, ratarstvu, vinogradarstvu, pčelarstvu, ribarstvu. Sve ovo znači da je učešće agrobudžeta (bez EU donacija) u ukupnom državnom budžetu oko 1,65%. A direktna nacionalna podrška, ono što država stvarno daje proizvođačima da rade i opstanu, manja je od 0,8% ukupnog budžeta države. Ostavljam vama, građanima, da razmislite: šta znači broj od 0,8%? Broj koji pokazuje koliko malo država zaista ulaže u one koji hrane naciju“, istakao je on.
Njegovo mišljenje je, kaže, jasno, sa ovakvim agrobudžetom crnogorska poljoprivreda nema dugu budućnost.
„A sada želim da kažem ono što svi znamo, ali rijetko ko naglas izgovori: poljoprivreda nije trošak, poljoprivreda je ulaganje. To je ulaganje u sigurnu hranu za naše porodice. Ulaganje u budućnost naših sela i mladih ljudi koji žele da ostanu ovdje i bave se poljoprivredom. Ulaganje u ekonomiju koja ne zavisi od uvoza i kamiona hrane sa strane, već od domaće proizvodnje“, dodao je Miličić.
Kada država pomogne farmeru da kupi steonu junicu, to, ističe on, nije trošak, to je investicija.
„Jer junica daje mlijeko, donosi tele, stvara đubrivo, pokreće proizvodnju – to je lanac života i ekonomije. Država koja to razumije, razumije i kako da ojača sebe“, kazao je Miličić.
Prošle godine, kako je rekao, spoljnotrgovinski deficit Crne Gore premašio je 3,5 milijarde eura. Ogroman dio tog deficita dolazi od uvoza hrane. U 2024. godini, uvoz hrane i pića iznosio je 976 miliona eura, a sam uvoz hrane 772,4 miliona eur, i to je više nego godinu ranije.
„Zato danas postavljamo pitanje: kako očekujete da smanjite taj deficit ako ne podržite proizvodnju kod kuće? Kako da ojačamo prehrambenu industriju ako seljak nema podršku? Kako da sela žive, da cijene budu niže, a hrana domaća ako država okreće glavu od onih koji je hrane? I zato danas pokrećemo i kampanju ‘Kupuj domaće’. Pozivamo sve građane Crne Gore: birajte domaće proizvode, podržite svoje proizvođače, svoje komšije, svoje radnike. Svaki put kad kupite domaće mlijeko, sir, med, voće ili povrće, vi ne kupujete samo proizvod, vi ulažete u domaću ekonomiju, u opstanak naših sela, u budućnost Crne Gore. Državo, institucije – ovo nije apel, ovo je ultimatum. Minut do 12 je! Poljoprivreda zaslužuje više. Proizvođači hrane zaslužuju poštovanje. Građani zaslužuju sigurnost, zdravu i domaću hranu, a ne zavisnost od uvoza. I zato, ljudi okupljeni ovdje danas – neka ovaj dan bude prekretnica. Ne tražimo milostinju, tražimo pravednu raspodjelu. Ne tražimo obećanja, nego poštene odgovore! Jer svaka naredna riječ „riješićemo“ mora imati brojke, budžet, rok i odgovornost“, poručio je Miličić.
Kenan Sijarić iz bjelopoljskog sela Šipovice istakao je da su im za normalno fnkcionisanje neophodne, ne samo veća izdvajanja iz agrobudžeta, već i put, struja i voda.
„Nažalost, imamo dosta mjesta gdje ljudi nemaju ni jedan od tih uslova koji je potreban za normalno funkcionisanje. U bjelopoljskoj opštini imamo preko 800 kilometara seoskih puteva koji nisu asfaltirani. Otežani su uslovi funkcionisanja i doprojemanja stočne hrane i uopšte funkcionisanja i života na našim selima. Istakao bih da ne imamo nikakve subvencije za gorivo jer imamo veliki utrošak po hektru, naše obradive površine su dosta zahtjevnije u odnosu na ostale zemlje u okruženju“, kazao je Sijarić.
Brano Kecojević iz Nikšića koji se već 25 godina bavi proizvodnjom, ali i otkupom krompira, kaže da im je postalo nemoguće dalje raditi. Osim krompira Kecojević kaže da proizvodi luk i kupus.
„Meni je to jedini izvor prihoda. Došli smo do toga da moramo da odustanemo, ja prvi jer radim u ekstremnim uslovima, nemamo baš neke idealne njive koje ima Evropa, niti na njima neke velike prinose. Moramo odustati, nemamo izlaza“, rekao je Kecojević.
Istakao je da je problematičan uvoz koji, uprkos upozorenjima, uništava domaćeg proizvođača, ali i nelegalni preprodavci.
„Ja ne mogu da budem konkurencija onome što daje krompir 30 ili 35 centi. Svi znamo koliko nas proizvodnjua košta. Inspekcije, ministarstvo moraju pokrenuti to pitanje, apelujem da vode računa o tome jer nemoguće se stvari dešavaju, ovo je baš zemlja čuda. Subvencije tražimo i da se uvede 20 centi po kilogramu uvezene robe, tako treba da se zaštiti domaći proizvod inače ćete ga biti željni svi u Crnoj Gori“, poručio je Kecojević.
Amar Muratović iz Petnjice poručio je i građanima i ministarstvu i svim institcijama da će „uvijek biti rame uz rame jedn i sa drugima“ jer su se udružili kako bi zaštitili svoju proizvodnju.
„Nismo došli da tražimo ničije, trražimo svoje, tražimo investicije, ulaganja. Ne želimo socijale, ne želimo da budemo teret države. Želimo da budemo proizvodnja, želimo da budemo samostalni i da budemo cijenjeni. Naši zahtjevi nisu uopšte nerealni, nisu ni na čiju štetu. Mnogo se para svugdje bacalo, a poljoprivreda je jedna od razvojnih grana naše zemlje, ono što hrani naše a i vaše porodice“,istakao je on.
Napominje da je „seljak uvijek hranio i vojnika i političara i sve ostalo“.
„Nadležnim institucijama da pošaljemo poruku da smo spremni na saradnju. Ako oni nemaju ideje gdeje bi se novac mogao potrošiti mi sigurno imamo. Ja lično i naše gazdinstvo svake godine uložimo u poljoprivredu najmanje 50.000 eura“, kazao je Muratović.
Ivica Popovac došao je iz Crmnice i kako je rekao već nekoliko godina pokušavaju da razgovaraju sa nadležnim.
Poljoprivredne pčroizvođače podržali su i valsnici mljekara „Nika“ iz Nikšića i „Lazine“ iz Danilovgrada, Tadija Šljukić i Milutin Đuranović, prenosi portal RTNK.
Đuranović je naglasio da farmeri imaju njihovu punu podršku.
„Ako je farmerima loše, ne može ni nama da bude dobro, ili ako je nama loše ne može ni farmerima da bude dobro.Znači budžet koji je 0,8 odsto, odnosno ta budžetska podrška od nekih 30 miliona eura je apsolutno neodrživa. Evo jedna komparacija – mi imamo zahtjev sada da pet posto BDP-a dajemo za potrebe vojne, za NATO. To je 380 miliona eura, a za hranu dajemo manje pod 30 miliona. To je zaista neodrživo. Evropska unija daje 42, 43 posto svoga budžeta za poljoprivredu, u Srbiji je zakonom propisano da to bude pet dosto. Prema tome ovih 0,8 posto nemogu obezbijediti konkurentnost domaće proizvodnje, konkurentnost farmera i zato imamo situaciju sada da je za prvih pola godine uvoz hrane i pića u Crnoj Gori povećan za 11,5 posto, to je nevjerovatno. Prošle godine je bio uvoz oko 930 miliona, ove godine već smo dostigli pola milijarde za prvu polovinu godine, a sezona je bila u drugoj polovini godine. Znači sigurno ćemo ići za uvoz harne i pića preko milijardu. Znate li vi što je milijardu? Mnoge stvari ne možemo proizvesti, ali mnoge stvari možemo a nažalost mi ih uvozimo. Prema tome farmeri nisu ovdje slučajno“, rekao je Đuranović.
Šljukić je rekao podržavaju protest farmera.
„Hranimo se iz istog tanjira a sa druge strane mislimo da bi poljoprivreda trebala da bude stub, oslonac svake države. Tako da ovaj budžet koji trsžimo pet odsto mislimo da može, s obzirom da naši proizvođači imaju ogromne troškove zato što se u Crnoj Gori iako imamo veliku površinu obradivih površina one su razruđene, imamo moderne mašine ali zbog te razruđenosti površina proizvodnja hrane u Crnoj Gori je jako skupa“, rekao je Šljukić.
Luka Ivanović, proizvođač je iz Zete.
„Dok smo proizvodili paradajz u toj ravnici osamdesetih godina i devedesetih godina bilo je 100 posto sve obrađeno i uredno. Danas je na nivou statističke greške. Dok smo mi proizvodili paradajz 30 centi po kilu građani su mogli da ga kupe. Danas je paradjz tri eura po kilu. Mi želimo da se vrati naša proizvodnja, da se podrže mladi u proizvodnji, da se ulaže u moderne tehnologije, modernu poljoprivredu, da prinos po hektaru primakne evropskom prinosu. Mi želimo ad se vrati naša hrana na naše tržište. Ne želimo uvoz, ne želimo tuđe, želimo naše“, poručio je Ivanović.
