Crnogorskom sektoru informacionih tehnologija, u uslovima sve većeg integrisanja u globalno tržište, najviše nedostaju softverski inženjeri, stručnjaci za vještačku inteligenciju i mašinsko učenje, te programeri mobilnih aplikacija, pokazala je analiza Privredne komore (PKCG) o deficitarnim IT zanimanjima.
Rezultati analize predstavljeni su danas na okruglom stolu IT zanimanja i obrazovni sistem: Povezivanje potreba tržišta i obrazovanja, koji je organizovala PKCG u okviru inicijative Ministarstva prosvjete, nauke i inovacija, Fonda za inovacije i Naučno-tehnološkog parka Crne Gore.
Direktor Sektora za obrazovanje PKCG, Mladen Perazić, saopštio je da IT sektor već sada ima veliki uticaj na tržište rada, a njegova ekspanzija će se nastaviti i u budućnosti.
“Analize koje smo sproveli u saradnji sa kompanijama iz ovog sektora, ukazuju na kontinuirani rast potražnje za kvalitetnim i stručnim kadrom”, rekao je Perazić istakavši ulogu Komore u promociji stručnog obrazovanja i unapređenju razvoja saradnje privrede i obrazovnog sistema.
Komora je uključena u realizaciju više međunarodnih projekata iz oblasti stručnog obrazovanja, a Perazić je posebno istakao EmployVET, čiji je cilj uspostavljanje efikasnijih modela uključivanja poslodavaca u izgradnju stručnog obrazovanja koji će adekvatnije odgovoriti na promjene na tržištu rada.
On je pozvao sve poslodavce da doprinesu kreiranju kvalitetnih obrazovnih kurikuluma za brže uključivanje učenika u radne procese.
Vršiteljka dužnosti generalne direktorice Direktorata za digitalnu ekonomiju i tehnološki razvoj, Marijeta Barjaktarović Lanzardi, naglasila je značaj informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT) za razvoj privrede i obrazovanja, ističući da se svakodnevno pojavljuju novi zahtjevi pred ovim sektorima.
Kao ključni korak istakla je usvajanje reformske agende Crne Gore u oblasti jačanja ljudskih resursa, uz strategiju pametne specijalizacije i analizu obrazovnih programa.
“Naša početna tačka jesu konsultacije sa onima kojima ove vještine zaista trebaju”, kazala je Barjaktarović Lanzardi, naglašavajući saradnju sa PKCG kako bi se identifikovale prioritetne potrebe u sektoru ICT-a.
Ona je istakla je da je cilj ne samo odgovoriti na trenutne potrebe privrede, već i uvesti globalno prepoznate vještine koje će dodatno ojačati konkurentnost domaće privrede.
Prezentujući rezultate istraživanja, sekretarka Odbora ICT-a u PKCG, Nada Rakočević, kazala je da je ono sprovedeno na uzorku od 57 kompanija i pokazuje ključne podatke o najtraženijim IT zanimanjima i tržišnim trendovima.
Prema njenim riječima, analiza pokazuje da je trenutno najdominantnije zanimanje softverski inženjer, što potvrđuje čak 66,7 odsto odgovora ispitanika.
Osim njih, među visoko traženim profilima nalaze se programeri mobilnih aplikacija, kao i inženjeri vještačke inteligencije i mašinskog učenja, koji zauzimaju značajnu poziciju interesovanja na tržištu.
Kao jednu od najvećih prepreka u zapošljavanju navodi nedostatak praktičnog iskustva kod kandidata, što otežava pronalaženje adekvatne radne snage.
“Neusklađenost obrazovnih programa sa potrebama industrije dodatno produbljuje ovaj problem, dok je nedostatak specijalizovanih kadrova za oblasti kao što su sajber bezbjednost i Cloud infrastruktura sve izraženiji”, navela je Rakočević.
Izvršna direktorica Naučno-tehnološkog parka, Valentina Radulović, istakla je da ova analiza predstavlja ključni korak ka rješavanju problema, uz zahvalnost privrednicima na njihovom odzivu i doprinosu.
“Cilj je da doprinesemo osnažavanju konkurentnosti IT industrije i cjeloživotnom učenju. Ključni nalazi ne iznenađuju – treba nam još stručnjaka, dokvalifikacija, prekvalifikacija i praktičnih iskustava”, rekla je Radulović.
Tokom diskusije koja je uslijedila, kao jedan od ključnih izazova izdvojen je nedostatak praktičnih znanja i iskustava kod mladih, što ukazuje na potrebu za intenzivnijim uključivanjem studenata u praktičan rad tokom studija, kroz saradnju sa IT kompanijama.
“Edukacija bi morala biti sa minimumom 50 odsto prakse i učešća na projektima, uz mentore iz privrede”, saopštili su privrednici.
Zaključeno je da je kontinuirana saradnja između obrazovnih institucija, privrede i države od suštinskog značaja za usklađivanje obrazovnih programa sa potrebama tržišta rada.
“Ova sinergija omogućava kreiranje konkretnih rješenja kroz praktičnu obuku, razvoj fleksibilnih programa obrazovanja i unapređenje obrazovnih politika, čime se doprinosi jačanju konkurentnosti domaće privrede i razvoju IT sektora”, zaključuje se u saopštenju.
