Tim iz Britanskog instituta za istraživanje demencije na Univerzitetu u Kardifu je koristio vještačku inteligenciju da analizira podatke 103.712 korisnika pametnih satova. Praćenjem njihove brzine kretanja tokom jedne nedelje, između 2013. i 2016, mogli su da predvide kod koga će se razviti bolest
Pametni satovi mogu pomoći da se utvrdi dijagnoza Parkinsonove bolesti čak sedam godina pre pojave prvih simptoma, pokazalo je istraživanje.
Tim iz Britanskog instituta za istraživanje demencije na Univerzitetu u Kardifu je koristio veštačku inteligenciju da analizira podatke 103.712 korisnika pametnih satova.
Praćenjem njihove brzine kretanja tokom jedne nedelje, između 2013. i 2016. godine, mogli su da predvide kod koga će se razviti Parkinsonova bolest.
Nadaju se da bi se pametni satovi u budućnosti mogli koristiti kao sredstvo za skrining, odnosno vrstu preventivnog pregleda sa svrhom da se bolest otkrije u što ranijoj fazi.
Ali da bi se proverilo koliko su ovi rezultati tačni, potrebno je da se uradi još ispitivanja i da se njihovi nalazi uporede sa drugim podacima prikupljenim širom sveta, naveli su istraživači za časopis Prirodna medicina ( Nature Medicine ).
Mozak ljudi sa Parkinsonovom bolešću postaje sve oštećeniji tokom godina.
Neki od simptoma su:
Ali do trenutka utvrđivanja dijagnoze, često već dođe do nepovratnih oštećenja moždanih ćelija.
Pošto oko 30 odsto stanovništva Velike Britanije nosi pametne satove, oni bi mogli da budu jeftin i pouzdan način za otkrivanje Parkinsonove bolesti u ranoj fazi, navela je doktorka Sintija Šandor, vođa istraživanja.
Kaže da su dokazali da se zahvaljujući podacima prikupljenim tokom jedne nedelje, mogu predvideti događaji u narednih sedam godina.
„Pomoću ovih rezultata bismo mogli da razvijemo važno sredstvo za skrining koje će pomoći u ranom otkrivanju Parkinsonove bolesti.
„Ovo ima veliki značaj za istraživanja, ali i praksu“, navodi.
Objašnjava da bi tako mogli da se nađu pravi kandidati za klinička ispitivanja, ali i da se pacijentima u budućnosti omogući da otpočnu lečenje u ranijoj fazi bolesti, kada takvi tretmani postanu dostupni.
U istraživanju je korišćena detaljna baza podataka britanske Biobanke o zdravstvenom stanju više od pola miliona ljudi.
Doktorka Ketrin Pil, koja je učestvovala u istraživanju, navela je da se čini da pametni satovi mogu da razlikuju Parkinsonovu bolest od drugih faktora koji utiču na kretanje, kao što su starost ili slabost.
„Uporedili smo naš model sa nizom raznih poremećaja, među kojima i drugim vrstama neurodegenerativnih poremećaja.
„Takođe smo naš model uporedili sa pojedincima sa osteoartritisom i drugim poremećajima kretanja“, navodi doktorka Pil.
Dodaje da je to prednost koju im daje rad sa bazom podataka kakvu ima britanska Biobanka.
„Rezultati pojedinaca kod kojih je utvrđena Parkinsonova bolest su bili upečatljivi“, navodi.
Dodaje da će „ljudi uvek moći da izaberu“ da li bi im trebalo reći da imaju Parkinsonovu bolest godinama pre nego što se prvi simptomi jave.
„Nadamo se da ćemo radom u ovoj oblasti moći da dođemo do novih terapija koje bi nam omogućile da usporimo napredovanje bolesti“, ističe Pil.
