Istorijski prekid u snabdijevanju strujom pogodio je 21. juna Crnu Goru, Bosnu, Albaniju i veći dio hrvatske obale. Firme su morale zatvoriti vrata, semafori nijesu radili, a ljudi su ostali bez klime usred toplotnog talasa.
Sa strujom ponegdje je nestalo i interneta. Promet je bio zaustavljen u glavnom gradu BiH Sarajevu, Banjoj Luci i Mostaru dok su temperature u dijelovima regije dostizale 40 stupeni Celzijusa. Mnogi su ostali bez vode u Podgorici jer su pumpe prestale raditi. Isključili su se klima-uređaji, a u trgovinama se topio sladoled.
Saobraćajni kolaps zabilježen je tada i u Splitu, u kojem su odjekivale sirene hitne pomoći.
Dva kratka spoja
Prve informacije sugerisale su da je do pada došlo zbog preopterećenosti sistema i visokih temperatura u Albaniji, a nova analiza Evuropske mreže operatera prenosnih sistema za električnu energiju (ENTSO-E) pokazuje da je došlo do dva kratka spoja na dalekovodima od 400 kilovolta.
Prvi se dogodio na dalekovodu Ribarevine-Podgorica 2 u Crnoj Gori, zbog čega je došlo do kratkotrajnog pada napona. Samo 13 minuta kasnije došlo je do kratkog spoja na dalekovodu Zëmblak – Kardia između Albanije i Grčke.
U oba slučaja krivac za kratki spoj je nedovoljno očišćena vegetacija u blizini dalekovoda.
Dva kratka spoja izazvala su zatim lančanu reakciju koja se proširila na Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Albaniju i Hrvatsku.
Nestanak struje u Dalmaciji, od Zadra do Dubrovnika, trajao je od dva do tri sata.
