Ograničenje broja posetilaca, odbijanje prihoda od kruzera i čak zabrana kofera na točkiće su neke od radikalnih mera koje preduzima gradonačelnik Dubrovnika Mato Franković.
Cilj je da jedan od gradova u Evropi koji imaju veliki problem prekomernog turizma ponovo bude mesto u kojem njegovi stanovnici mogu da žive, a posetioci istinski uživaju.
Još 2018. godine, Greg Dikinson, novinar britanskog dnevnika Telegrafa se nije ustezao da napiše: „Turizam je ubio Dubrovnik“.
Ova oštra ocena usledila je posle upozorenja Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) 2016. godine da bi srednjovekovni kameni bedemi grada mogli da budu uklonjeni sa Liste svetske baštine ukoliko se ne bude bolje upravljalo turizmom.
Poznat kao „biser Jadrana“, stari grad Dubrovnika koji izgleda kao sa razglednice, već godinama je nezaobilazno odredište kruzera, turističkih aranžmana, jeftinih avio-linija, ali i mnogih filmskih ekipa.
Za desetine miliona gledalaca serije Igra prestola, Dubrovnik je bio Kraljeva luka, mesto čuvene ‘šetnje srama’ Sersei Lanister.
Međutim, ova popularnost ima cenu.
Zbog odnosa posetilaca i stanovnika koji je čak 27 prema 1, Dubrovnik je postao sinonim za prekomerni turizam u Evropi.
Poslednjih godina, fenomen prekomernog turizma je primorao mnoga popularna mesta u Evropi da preduzmu hitne mere zaštite.
Venecija je uvela naplatu jednodnevnim posetiocima, Barselona je ograničila broj hotelskih kreveta, a Amsterdam ograničava broj smeštajnih jedinica koje se iznajmljuju preko platforme AirBnB .
Ipak, nijedan grad nije otišao tako daleko kao Dubrovnik, koji je sada uveo striktno ograničenje broja ljudi koji u istom trenutku mogu da budu unutar gradskih zidina.
„Prekomerni turizam nije dobitna kombinacija za Dubrovnik“, kaže Mato Franković, gradonačelnik.
„U početku imate osećaj da dobijate, ali na kraju zapravo gubite kvalitet usluge i kvalitet života.
„To je igra u kojoj svi gube.
„Zato smo sve preokrenuli“.
Od kada je 2017. godine stupio na dužnost gradonačelnika, Franković je pokrenuo niz inicijativa za upravljanje brojem turista.
Pored ograničenja broja kruzera na najviše dva dnevno (u odnosu na nekadašnjih osam na vrhuncu sezone), brodovi sada moraju da budu usidreni najmanje osam sati.
Na taj način putnici imaju više vremena da opušteno razgledaju grad i da potroše više novca, umesto da samo ‘protrče’ kroz znamenitosti.
Grad takođe prati protok posetilaca pomoću kamera koje su postavljene tokom pandemije korona virusa.
Još jedan važan način upravljanja je Dubrovačka propusnica ( Dubrovnik Pass ), koja turistima omogućava jednostavan pristup muzejima i zidinama, a gradskim vlastima pruža vredne podatke za planiranje.
Najradikalnija mera je plan upravljanja turizmom koji je izrađen u saradnji sa Univerzitetom u Dubrovniku, a koji ograničava broj ljudi unutar gradskih zidina na 11.200.
U špicu sezone 2019. godine, u Dubrovnik je svakodnevno stizalo između 9.000 i 9.500 putnika sa kruzera, pored posetilaca koji su dolazili kopnom i avionom.
Novi sistem već daje rezultate.
Franković kaže da broj turista ove godine ni u jednom trenutku nije bio veći od 10.500, pre svega zahvaljujući manjem broju kruzera.
Od sledeće godine, turisti će morati unapred da rezervišu termine za obilazak zidina i muzeja preko Dubrovačke propusnice, koja radi na bazi sistema semafora i pokazuje kada je gužva, a kada je posećenost manja.
Uskoro se uvode i druge promene.
Buka točkića kofera po kaldrmi biće eliminisana uvođenjem jeftine usluge dostave prtljaga, a nova pravila i porezi na kratkoročni najam smeštajnih jedinica treba da obeshrabre lokalne stanovnike da masovno izdaju stanove turistima.
Zbog ovih mera cena hotelskog smeštaja bi mogla da poraste.
Možda najneobičnija mera je odluka gradskih vlasti da kupuju zgrade u starom jezgru koje zatim izdaju mladim porodicama, i takođe su otvorili školu u nekadašnjoj palati.
Cilj novih pravila o izdavanju nekretnina je povratak stanovnika u centar i oživljavanje grada koji je gotovo opusteo usled masovnog turizma, zbog čega su ga neki prozvali balkanskim Diznilendom.
„Ovo je dugoročno veoma važno“, kaže Franković.
„Strateški gledano, korak po korak imaćemo sve više kuća unutar gradskih zidina.
„To je glavni način da vratimo ljude u stari grad“.
Ipak, nisu svi zadovoljni ovim promenama.
Domar u školi Mark van Blomen, koji u kući u kojoj živi izdaje apartmane turistima, smatra da ove mere nisu dovoljne.
Učestvovao je na lokalnom protestu protiv turizma početkom godine, jer smatra da se glas građana ne uvažava dovoljno.
„Stari grad je bankomat“, kaže on.
„Zbog toga se grad pretvara u tematski park, a ljudi koji ovde pokušavaju da žive imaju utisak da samo smetaju“.
On smatra da je cilj uvođenja vremenskih termina za posete zapravo da privuče više ljudi u grad, a ne da upravlja prilivom posetilaca, kao i da se ne razmatraju dugoročni problemi.
„Preselili smo se ovde 1972. godine, ali danas to ne bismo uradili“, kaže on.
Marko Miloš, vlasnik turističke agencije Dubrovnik Local Guides i stanovnik starog grada, ima drugačiji stav.
„Prema mom mišljenju, sada je mnogo bolje nego što je bilo ranije“, kaže on.
„Ponekad je haotično i pretrpano, ali u poređenju sa 2017. i 2018. godinom, iz ugla nas lokalnih vodiča, situacija se popravila“.
Kupovina zgrada državnim novcem i iznajmljivanje lokalnom stanovništvu jeste skupa strategija, ali se čini da daje rezultate.
„Živim unutar gradskih zidina sa još hiljadu ljudi“, kaže Miloš.
„Ovde sam rođen i odrastao.
„Mislim da gradske vlasti zaista daju sve od sebe.
„Život se vraća ovde otkako je otvorena škola prošle godine.
„Kao neko ko radi u turizmu i istovremeno je član lokalne zajednice, želim da živimo u gradu u kojem svi uživamo i gde turizam donosi korist svima“.
Andrea Godfri, menadžerka marketinga u turističkoj agenciji Regent Holidays čije sedište je u Bristolu u Engleskoj i koja organizuje ture po regionu još od 1970-ih, pozdravlja promene, uz dozu opreza.
„Još nije jasno kako će funkcionisati vremenski termini za posete, možda će ograničiti fleksibilnost, možda će uzrokovati duže čekanje u redovima, teško je sada proceniti“, kaže ona.
„Naš prodajni tim, ipak, smatra da je uvođenje vremenskih termina za ulazak u gradske zidine generalno dobra ideja.
„Održivi i kontrolisani turizam je svakako dobar adut za privlačenje posetilaca.
„Ali, imajući u vidu problem prekomernog turizma u Dubrovniku i okolini, danas više naših klijenata usmeravamo ka mirnijim mestima u Istri i na hrvatska ostrva“.
S obzirom na već ogromnu popularnost Dubrovnika, kao i činjenicu da će u njemu uskoro početi snimanje nove sezone serije Spoljne obale ( Outer Banks ), posetioci ne bi trebalo da očekuju puste ulice.
Ipak, potezi Frankovića predstavljaju retku prekretnicu u masovnom turizmu – grad odbija prihod od turizma zarad dobrobiti njegovih stanovnika.
U vreme kada većina turističkih odredišta juri rast po svaku cenu, Dubrovnik ulaže u suprotan pristup: da kvalitet, a ne kvantitet, određuje njegovu budućnost.
Ipak, biće potrebno više godina da turističke mere zaista vrate ravnotežu koju lokalno stanovništvo priželjkuje.
Dubrovnik je možda postavio model za svet, ali je i dalje je prepun turista, a Franković priznaje da će za uspeh biti potrebno strpljenje.
„Za tri godine vidim Dubrovnik kao grad u kojem žive zadovoljni ljudi, koji ima dobre turističke brojke i kao grad koji zaista živi“, kaže Franković.
„Svi će biti zadovoljni, ali to zahteva neke teške odluke.
„Pokušavam da ubedim naše građane da ovo radim za dobrobit svih.
„U početku su zaista imali manje prihode.
„Sada mogu da vide da zarađuju mnogo više nego ranije, jer su im restorani puni, kafići su puni, ljudi uživaju.
„Dakle, više ne znači uvek više.
„Ponekad je više zapravo manje, a manje je više“, kaže gradonačelnik Dubrovnika.
