Od gotovo 80 tona komunalnog otpada, Glavni grad je u prošloj godini reciklirao svega dva odsto…. I dok je taj podatak za mnoge poražavajući, iz gradske Deponije odgovaraju da tolika količina smeća ne može proći kroz reciklažni centar, te da su imali rekordnu godinu…
Ovo su podaci su koje je objavio odborniku Skupštini Glavnog grada Vasilije Čarapić.
Kaže da je bilo planirano da se reciklira polovina od te količine.
„Tona smeća koje je trebalo da se reciklira, realizovano je 1580 tona…. što je poražavajući rez koji ukazuje na to da mi u Podgorici nemamo selektivno prikupljanje smeća, a kamoli reciklažu otpada“, kazao je Čarapić.
S druge strane, kažu iz gradske Deponije, 2022. bila je rekordna. Kako je kazao tehnički direktor „Deponije” Ratko Pavićević 80k tona je količina koja ulazi u deponiju.
„Svih 80k tona ne prolazi kroz reciklažnni centar, jer je to nemoguće. Od tih 80k tona provukli smo 11 tona“, kazao je on.
No, u Deponiji se, kaže Pavićević, susrijeću s brojnim poteškoćama.
„Samo što izvlačimo putem uređaja je željezo sve ostalo se izvlači ručno pa možete zamisliti zašto su nam rezultati takvi. Radimo sa neselektovanim materijalom iako imamo kante za primarnu selekciju na mokru i suvu frakciju vi znate da to građani ne poštuju“, kazao je on.
Ne poštuju, jer ne znaju kako pravilno da selektuju otpad. No, sve i da znaju, 70 odsto građana, prema istraživanju Green home-a, prepoznaje da u Glavnom gradu nema dovoljno kontejnera za razvrstavanje otpada. No, nije samo infrastruktura problem.
„Da imamo adekvatan zakonski okvir da ga adekvatno primjenjujemo i da edukujemo ljude. Ne možemo imati sirovine za reciklažu ako ne edukujemo ljude kako da ih recikliraju“, kazala je Sanja Orlandić iz NVO „Green home”.
„Treba započeti novu analizu baziranu napozitivnim iskustvima na realnim mogućnostima i kapacitetima gradskih resursa i na tom da vidimo koliko možemo uticati na građane i gradske službe“, saopštio je Čarapić.
I ne samo gradske službe i građani, već treba dase uključe i privatna preduzeća i državne institucije, poručuju našisagovornici.
„Upravljanje otpadom je proces koji je veoma zahtjevan i složen je sistem koji uključuje sve“, kaže Orlandić.
Ratko Pavićević ocjenjuje da svi moraju da daju doprinos i onda otpad može biti resurs na kom se može zarađivati.
A da bi Glavni grad bio bogat i čist, nadležni će nastojati da otkriju uzroke takvog poslovanja komunalnih preduzeća, i izraditi novi masterplan za upravljanje otpadom, zaključuje Čarapić.
