Očekivani životni vek prestao je da se produžava, naročito u Evropi, od 2011. godine. Istraživači sa Univerziteta Istočna Anglija, Univerziteta u Vašingtonu, Univerziteta u Eksiteru, Instituta za merenje i procenu zdravlja i britanskog ministarstva zdravlja i socijalne zaštite došli su do ovog zaključka.
Prema analizi, faktori poput ishrane, fizičke neaktivnosti, gojaznosti, visokog krvnog pritiska i holesterola značajno doprinose stagnaciji. U studiji objavljenoj u časopisu The Lancet Public Health, navodi se da je stopa poboljšanja bila niža od 2011. do 2019. nego u prethodnom periodu.
Nik Stil sa Univerziteta Istočna Anglija objašnjava da je napredak u javnom zdravstvu tokom 20. veka omogućio povećanje očekivanog životnog veka. Međutim, nakon 2011. godine, pojavili su se veliki rizici koji su uticali na zdravlje ljudi.
Gojaznost i loša ishrana su identifikovani kao najveći uzroci problema. Ova otkrića dolaze nakon istraživanja Instituta Maks Plank i Univerziteta u Edinburgu, koje sugeriše da su genetske mutacije smanjile otpornost ljudi.
Naučnici smatraju da savremeni način života i napredak u medicinskoj nezi imaju paradoksalan efekat, čineći ljude podložnijima ovim mutacijama. Ova situacija zahteva hitnu pažnju i promene u načinu života kako bi se poboljšalo zdravlje populacije.
