Javnost Crne Gore u prethodnom periodu bila je u prilici da čuje najavu o osnivanju Razvojne banke. Da li je našoj zemlji potrebna takva banka i šta se radi na tom planu, bila je Tema Jutra Prve televizije gdje su gostovali član Odbora za ekonomiju, finansije i budžet, poslanik NSD-a Dejan Đurović , ekonomski analitičar Novak Svrkota i finansijski konsultant Stevan Gajević.
Đurović je napravio razliku između IRF i Razvojne banke. IRF je, navodi on, prethodnih godina bio jedna privatna banka DPS-a a niko nije mogao uzeti kredit iz tog fonda a da nije bio blizak DPS-u.
„To je bila banka koja je služila za projekte ili popunjavanje fonda DPS-a. Razvojna banka, odnosno Zakon o Razvojnoj banci, je jedan od najvažnijih zakona koji je donijet. Da li će mišljenje Centralne banke i mišljenje naših evropskih partnera pomoći da uobličimo zakonski sve kako treba je prihvatljivo. Već 15 godina se priča o Razvojnoj banci a nikako se nije krenulo sa mrtve tačke. Krenuli smo, donijeli zakon. Možda je trebala biti duža javna rasprava, to nije bilo sporno, ali nije sporno ni da se uključe stručnjaci i ekonomski analitičari u problematiku stvaranja i njenog funkcionisanja“, kazao je on.
Glavni cilj je razlika između banke i IRF-a a preko razvojne banke će se moći finansirati i veći projekti.
„Biće moguće i finansiranje kapitalnih projekata što je od značaja za državu. Takođe, ono što fali Crnoj Gori, jesu aplikacije kod Eurofondova, a mišljenja sam da će upravo kroz Razvojnu banku biti moguće da se dobiju sredstva iz evropskih fondova koje nismo poslednjih godina, a posebno 30 godina vladavine DPS-a, izvući iz tih fondova“, kazao je Đurović.
2021. godine, na osnovu aplikacija koje su išle 2020. godine, ostalo nam je 11 miliona u fondovima koji su bili vezani za poljoprivredu.
„Nismo imali projekte i tih 11 miliona je vraćeno. Ovo je osnov za formiranje Razvojne banke, a jedan od osnova mogu biti aplikacije kod Eurofondova, a omogućiće nam se i formiranje ove priče koju trenutno nemamo. Drugo je pitanje da li imamo kadrova. Mi nemamo kadrova kad je to u pitanju. Siguran sam da će svi koji pređu iz IRF-a biti stručni za taj dio posla ali će definitivino Crnoj Gori trebati još kadrova za Eurofondove. Nemamo nikoga ko može da nam napiše projekat. Svu konkurenciju smo protjerali, tako je onda bilo lako jednoj političkoj oligarhiji da vlada. Konkurenti su otišli u inostranstvo a mi sad nemamo kadra. Jedini je strah što možda nećemo imati kadrova za sve ovo“, kazao je Đurović.
Poslanik je kritikovao komercijalne banke koji iznose ogromna sredstva iz Crne Gore kroz depozite.
„Zato ćemo imati Razvojnu banku, a komercijalne banke koja na vaša sredstva daju minimalne kamate, a kod kreditnog zaduženja daju maksimalne kamate. Tačno je da je bila akcija Centralne banke i guvernerke da se one smanje ali to nije dovoljno“, kazao je Đurović.
Stevan Gajević kazao je da su postojala različita mišljenja o formiranju Razvojne banke.
„Imamo specifične usluge privređivanja, malu ekonomiju, zatvorenu ekonomiju. Nama treba motor razvoja. Da bi imali motor razvoja, moramo napraviti kombinaciju klasična Razvojne banke i komercijalne banke za crnogorske uslove pod patronatom države. Tu dolazimo kod teoretskih i praktičnih stavova. Ne postoji u teoriji Razvojna banka koja prihvata depozit, ali nismo mi tu da preslikavamo neki model ako nam taj model ne odgovara. To znači da je uzimanje depozita najjeftiniji kapital koji postoji na tržištu. To znači da ako ga poslovne banke uzimaju 1.7%, što ne bi Razvojna banka davala veće kamate, 2.5-3.5% na nivou ekonomske održivosti“, pita se Gajević.
Dodaje da ovdje nemamo jasan izvor finansiranja Razvojne banke, a da su to trenutno kapital IRF-a koji je upitan.
„Da li on stvarno postoji ja ne znam. Tu sam skeptičan. Ta cifra od 90 miliona je fantastična za crnogorske uslove. Možete sa time uraditi mnogo. Sekundarna emisija može napraviti par stotina miliona kredita. Specifičnosti dvije koje su ovdje uzete su depoziti i platni promet. Depoziti su nužni jer se ne koriste previše. Što ne iskoristimo sadašnje depozite nego da uzimamo pare. To se ne isplati ako imamo domaća sredstva“, kazao je Gajević.
Dodaje da Zakonom nije predviđeno da građani daju depozite Razvojnoj banci već da ona uzima državne depozite.
„Tu imamo opasnost – opasnost kratkoročnosti. Državni depoziti su kratkoročni. Recimo Fond PIO. Imate punjenje i pražnjenje. Je li on pogodan za finansiranje puta Bijelo Polje – Pljevlja? To je opasnost ovdje. Ukoliko bi državne depozite proširili na depozite Centralne banke koji se drže kod sasvim nelikvidne Dojče banke, ili na drugim mjestima, možda bi i mogli postići efekat trajnih sredstava. U svakom slučaju, to je na ovima koji odlučuju. Druga stvar je platni promet. Tačno je da nije do kraja definisan platni promet Razvojne banke. Ko drži platni promet, drži i monetarnu sposobnost da replicira i stvara kredite. Emisija novca se zasniva na platnom prometu i na očekivanjima. On je neophodan za funkcionisanje Razvojne banke. Treća stvar su kompetentnosti. CBCG ipak mora vršiti kontrolu nadzora rada Razvojne banke kao i svih drugih a zbog čega – jer je ona mješavina komercijalnih i razvojnih banaka. Ona mora vršiti kontrolu i menadžmenta te banke a to su uslovi koje mora ispuniti direktor banke. To je jedan od najstručnijih poslova“, kazao je on.
Novak Svrkota se nadovezao na komentare vezane za EU direktive i kazao da su tim direktivama jasno navedeni izuzeci po zemljama a to su najčešće Razvojne banke iz pojedinačnih zemalja.
„Mi bi mogli i ovu Razvojnu banku da stavimo kao izuzetak. Što se tiče značaja, bespotrebno je o tome govoriti. Jedino imamo hipotekarne kredite koji su obezbijeđeni nekim nekretninama. Znamo da je tržište nekretnina najlikvidnije u Crnoj Gori a banke su tu pronašle svoju nišu. Znamo da tržište kapitala još od 2008. i sloma berzi ne postoji. Znamo i kako funkcionišu najuspješnije ekonomije na svijetu. Ovdje to nije dovoljno zaživjelo. Kredit od 90 miliona može biti i malo i puno, ali ako će se Razvojna banka baviti finansiranjem infrastrukturnih projekata ali i finansiranjem razvoja mikro i velikih preduzeća, onda će priliv kapitala biti neophodan, da li iz EU fondova ili projekata za koje je potrebno aplicirati“, kazao je Svrkota.
Država može plasirati obveznice, o čemu se priča već duže vrijeme, navodi Svrkota, i dodaje da se pita zašto bi plaćali veće procente kada ovdje može i država biti na dobitku a i ti investitori da dobiju veći povrat.
„Što se samog razvoja tiče, to je svakako neophodno. Nadam se da ovdje neće biti političkog uticaja u velikom obimu a plasiranje sredstava će zavisiti od kvaliteta projekata koji će aplicirati za kredite“, navodi Svrkota.
