Cijene nafte pale su za 2 odsto na nestabilnom trgovanju u ponedeljak, čime je prekinut trodnevni niz rasta, zbog straha da bi agresivno povećanje kamatnih stopa u SAD moglo da dovede do globalnog ekonomskog usporavanja i smanjenja potražnje za gorivom.
Fjučersi na naftu Brent za oktobarsko poravnanje pali su za 2,33 dolara, ili 2,3%, na 94,39 dolara po barelu do 11:35 po istočnom vremenu (15:35 GMT).
Američka nafta Vest Tekas Intermediate (VTI) za isporuku u septembru – koja ističe u ponedeljak – je pala za 2,14 dolara, ili 2,4%, na 88,63 dolara. Aktivniji oktobarski ugovor je pao za 2,10 dolara, ili 2,2%, na 88,34 dolara.
„Kratkoročni i srednjoročni trendovi za naftu su trenutno u padu… cijene nafte odražavaju opadajuće izglede privrednog rasta upravo sada pošto su ključni regioni na strani potražnje, kao što su SAD i Kina, pokazali znake negativnog (SAD) i usporavanje (Kine) rasta“, rekao je Shaun Murison, viši tržišni analitičar u provajderu trgovine devizama IG.
Federalne rezerve SAD podići će stope za 50 baznih poena u septembru usred očekivanja da je inflacija dostigla vrhunac i rastuće zabrinutosti oko recesije, prema ekonomistima u anketi Rojtersa.
Cijene su takođe pritiskale zabrinutost zbog usporavanja potražnje za gorivom u Kini, najvećem svijetskom uvozniku nafte, delom zbog nestanka struje na jugozapadu.
Peking je u ponedeljak smanjio referentnu kamatnu stopu u okviru mera za oživljavanje privrede zakočene imovinskom krizom i ponovnim pojavom slučajeva COVID-19.
Indeks dolara je u ponedeljak porastao na petonedeljni maksimum. Jači dolar je generalno medveđi jer ga čini skupljim za kupce sa drugim valutama na tržištu nafte denominiranom u dolarima.
Investitori će obratiti veliku pažnju na komentare predsjednika Fed-a Džeroma Pauela kada se on u petak obraća na godišnjoj globalnoj konferenciji o centralnom bankarstvu u Džekson Holu u Vajomingu.
U međuvremenu, lideri Sjedinjenih Država, Britanije, Francuske i Nemačke razgovarali su o naporima za oživljavanje iranskog nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, saopštila je u nedelju Bela kuća, koji bi mogao da omogući da se sankcionisana iranska nafta vrati na globalna tržišta.
Visoke cene prirodnog gasa pogoršane smanjenom snabdevanjem iz Rusije jačaju potražnju za naftom, rekao je Ole Hansen, šef robne strategije u Sakso banci.
„Dok su fondovi nastavili da prodaju sirovu naftu u iščekivanju ekonomskog usporavanja, tržište rafiniranih proizvoda je slalo još jedan signal sa rafinerijskim maržama ponovo u porastu, delom zbog porasta cena gasa zbog čega rafinisane alternative, kao što je dizel, izgledaju jeftino“, Hansen rekao.
Snabdevanje širom svijeta ostaje relativno ograničeno, a operater naftovoda koji snabdeva oko 1% svijetske nafte preko Rusije kaže da će ponovo smanjiti proizvodnju zbog oštećene opreme.
OPEK+ je proizvodio 2,892 miliona barela dnevno (bpd) ispod svojih ciljeva u julu, rekla su dva izvora iz grupe proizvođača, pošto su sankcije nekim članicama, poput Rusije i niske investicije drugih, omele njegovu sposobnost da poveća proizvodnju.
