Proces pravedne tranzicije, da bi bio uspješan, mora uvažiti potrebe zajednica i ljudi, poručeno je na „Drugom dijalogu za pravednu tranziciju u Crnoj Gori“.
Panel su organizovali Nacionalni savjet za održivi razvoj Vlade Crne Gore (NSOR) i Program Ujedninjenih nacija za razvoj (UNDP) u Crnoj Gori, u partnerstvu sa Ministarstvom energetike i rudarstva i Opštinom Pljevlja.
Sa panela je, kako je saopšteno iz Vlade, poručeno da je prioritete na lokalnom i nacionalnom nivou potrebno pretočiti u jasne, finansijski održive i investitorima privlačne projekte, koji će stvoriti infrastrukturnu podršku za prekvalifikaciju radne snage, unapređenje kapaciteta i dalji socio-ekonomski razvoj Pljevalja i Crne Gore.
Navodi se da pravedna tranzicija mora biti koordinisana i planski osmišljena kroz kontinuirani i otvoreni dijalog.
„Fokus pravedne tranzicije treba da bude ulaganje u nove izvore energije koji će postepeno zamijeniti ugalj, usvajanje zakona i strateških dokumenata sa naglaskom na što veće korišćenje obnovljivih izvora energije, ekološku rekonstrukciju Termoelektrane (TE), toplifikaciju Pljevalja, kao i podsticanje inovacija i stvaranje zelenih radnih mjesta kojima će se doprinijeti podizanju kvaliteta života u Pljevljima“, kaže se u saopštenju.
Na panelu je poručeno i da plan rasta Evropske unije (EU) nudi zemljama Zapadnog Balkana koje teže članstvu, prilike da iskoriste podršku za reforme i investicije koje će ih pratiti, kako bi se obezbijedili konkretni benefiti građanima i građankama, što je neophodno da se održi povjerenje u taj proces.
Predsjednik Opštine Pljevlja Dario Vraneš istakao je da lokalne zajednice često prve osjete posljedice i ekonomskih i ekoloških promjena, zbog čega je, kako je dodao, njihovo snaženje imperativ, kako bi aktivno učestvovale u procesima donošenja odluka i oblikovanju tranzicije prema njihovim potrebama i jedinstvenim okolnostima.
„Ključne mjere na tom putu uključuju podršku obrazovanju i prekvalifikaciji radnika, diversifikaciju lokalnih ekonomija, investiranje u infrastrukturu, uspostavljanje usloga zapošljavanja, podršku prihodima i tranzicionu pomoć, uključivanje i participaciju zajednice, kao i stvaranje pravednih tranzicionih fondova“, kazao je Vraneš.
On je istakao saradnju sa UNDP-jem koja se, kako je rekao, ogleda kroz izuzetno kvalitetne projekte koje su od stanovništva Pljevalja pozitivno ocijenjeni, uključujući projekat mjera energetske efikasnosti koji je jedinstven u Crnoj Gori.
Ministar energetike i rudarstva Saša Mujović kazao je da, da bi evropski san postao java, potrebne su promjene.
„A Crna Gora na putu ka EU ima svoje obaveze, od kojih je jedna da do 2030. godine smanjimo emisiju CO2 za 55 odsto u odnosu na referentnu godinu“, kazao je Mujović.
Pljevlja su, kako je dodao, posebno važna, „jer smo svjesni da su najveći kontributori u emisiji gasova upravo TE i privatna ložišta u Pljevljima“.
„TE Pljevlja i Rudnik uglja su dva energetska subjekta koji su život ovog grada, teško možemo bez njih dalje“, poručio je Mujović.
On je rekao da su Pljevlja detektovana kao jedan od najzagađenijih gradova sa visokim stepenom obolijevanja od plućnih bolesti.
„I ovo nas vodi do sasvim drugačije percepcije i pitanja da li ugalj hrani ili ubija Pljevlja. Okrenimo se novim izvorima i pronađimo zdravu alternativu, nije poenta generisati novac i radna mjesta, a činiti sredinu nezdravom“, dodao je Mujović.
On je kazao da će se boriti da godina izlaska iz TE bude što više prolongirana.
„Ali tako da ne zloupotrebljavamo podršku partnera, već da se kvalitetno pripremimo i zamijenimo termoelektranu, što neće biti lako – iz ekonomskog, socijalnog i drugih razloga. U ovaj proces moramo ići pažljivo“, poručio je Mujović.
Stalna predstavnica UNDP-a u Crnoj Gori, Ekaterina Paniklova, kazala je da tranzicija, ukoliko se njom dobro upravlja, može podstaći otvaranje zelenih radnih mjesta, promovisati socijalnu pravdu i iskorijeniti siromaštvo.
Ona je kazala da se razvoj pljevaljske lokalne zajednice decenijama zasniva na lancu vrijednosti uglja, koji zapošljava više od trećine ukupnog broja zaposlenih u Pljevljima.
„Ipak, činjenica da oko 86 odsto mladih iz Pljevalja razmišlja o odlasku zbog nedostatka perspektive, naglašava hitnost kreiranja strategije budućnosti“, dodala je Paniklova.
Prema njenim riječima, imajući u vidu činjenicu da žene čine 60 odsto ukupnog broja nezaposlenih u Pljevljima, jasno je da je uspješna tranzicija imperativ na lokalnom i nacionalnom nivou.
„To zahtijeva jasnu viziju za korišćenje potencijala i resursa, difersifikaciju privrede i razvoj snažnih programa prekvalifikacije. UNDP i u nastavku ovog procesa ostaje značajan partner i čvrsta podrška Crnoj Gori“, poručila je Paniklova.
Navodi se da pravedna tranzicija nije proces jedinstven za Crnu Goru i tim putem su krenuli i drugi regioni uglja, što potvrđuje i iskustvo Slovačke, čija iskustva treba iskoristiti i prilagoditi i u slučaju Crne Gore.
Zamjenica slovačkog ambasadora u Crnoj Gori, Martina Poikansova Nedbalova, podsjetila je na dugoročnu podršku Slovačke Crnoj Gori u više oblasti, poput uspostavljanja efektivnog upravljanja javnim finansijama, podrške razvoju solarne energije, kao i u procesu dekarbonizacije i planiranja pravedne tranzicije s fokusom na ekološku i društvenu komponentu.
Kako se dodaje, mapa puta za pravednu tranziciju Crne Gore je urađena uz podršku Ministarstva finansija Slovačke.
Poikansova Nedbalova je istakla da će Ambasada nastaviti da podržava te procese i omogući da se slovačka iskustva u procesu prenesu i u Crnu Goru.
