Suđenja u Višem sudu sve više su u fokusu javnosti, i to ne samo zbog predmeta koji se odnose na ozbiljna krivična djela, već i zato što su na optuženičkim klupama veoma poznate ličnosti. Ipak, ono što prati mnoge pretrese jeste njihovo odgađanje. To je bio razlog da razgovaramo sa jednim od advokata i zamjenikom izvršnog direktora MANS-a dok iz Višeg suda u roku od pet dana, nijesu bili u mogućnosti da nam dostave odgovore zbog, kako su kazali, obimnosti informacija.
Podgorički Viši sud ima pune ruke posla koji im ne tako rijetko izmiče. Naravno, zbog odgađanja pretresa što ih dodatno zatrpava.
„Ono što smo imali prilike do sada da vidimo jesu vrlo neuobičajeni razlozi zbog čega se zapravo dešavaju ta odlaganja. Ono što smo najčešće imali prilike da čujemo jeste da Viši sud nije bio u mogućnosti da uruči poziv, odnosno da obavijesti stranke da je zakazano ročište“, kaže Dejan Milovac iz MANS-a.
Milovac smatra da se iza svega krije kupovina vremena kada su u pitanju optuženi za ozbiljna krivična djela. S druge strane, to nije u interesu onih osoba koje su sigurne u svoju nevinost.
Advokat Damir Lekić ističe da oni koji su nevini i znaju da protiv njih nema ništa i koji eventualno posjeduju neke dokaze jedva čekaju da izađu pred sud i da dokazuju svoju nevinost.
„Dok druga lica koja su eventualno nesigurna ili postoje svi dokazi koji ukazuju da su oni krivi, a oni su toga svjesni, mogu malo, tako mi advokati kažemo izvrdavati pravdu, vršiti zloupotrebe procesnih prava, ne dolaziti“, objašnjava Lekić.
A svoje metode imaju i advokati, dok u MANS-u prepoznaju još jednu pojavu.
„Da mnogi osumnjičeni za ova teška krivična djela nakon izlaska iz pritvora, odnosno dobijanja mogućnosti da se brane sa slobode naprasno im nije moguće ući u trag, odnosno uručiti im poziv za pretres. Mislim da sve stranke koje ne žele pažnju javnosti koje ne žele da ta pažnja bude fokusirana na njihov postupak, zapravo žele da odugovlače ovaj postupka“, kaže Milovac.
„Tužioci će doći, najčešće će doći branioci, neće tu samo u situacijama eventualno kad im je interes da ne dođu, kad je eventualno to neki način odbrane. Onda i da se ne desi ništa drugo svi smo mi ljudi od krvi i mesa, neko može da se prehladi, neko može da ima neku porodičnu obavezu, neko može da ima neki seminar, neko može iz nekog drugog opravdanog razloga da ne dođe“, ističe Lekić.
A onda i kada nema nikakvih prepreka da se neki pretres održi, sudije obično otvore rokovnik tražeći slobodnu sudnicu. Pa se nerijetko dešava da između dva pretresa baš zbog toga prođe duže vremena.
„Viši sud ima problem sa prostornim kapacitetima. Postoje dvije velike sudnice koje se koriste, tzv. jedna velika i jedna manja i ostalo sve kancelarije sudova i taj sud se zaista trudi da na najbolji mogući način održava sva ročišta glavnog pretresa“, naglašava Lekić.
Milovac dodaje da u zadnje tri decenije izvršna vlast nije uradila mnogo da osposobi kapacitete Višeg suda.
„S druge strane vidjeli smo evo u konkrentom slučaju (Vesne) Medenica da je Vrhovni sud odbio mogućnost da imamo direktan prenos tog suđenja što bi riješilo problem i s prostorom i s pažnjom javnosti koja svakako za taj konkretan slučaj nesporno postoji“, kaže Milovac.
Zbog svega, o odgađanju suđenja zatražili smo komentar od Višeg suda. Rok od nekoliko dana nije im, kažu, bio dovoljan da prikupe i obrade podatke koji se, kako ističu, odnose na više stotina glavnih pretresa.
