Ministarka i koordinatorka Ministarstva evropskih poslova (MEP) Ana Novaković Đurović rekla je da se projekti koji u ovom ciklusu nisu podržani u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan pripremaju za novi na osnovu preporuka Evropske unije (EU).
Ona je dodala da “nije realno očekivati da svaki predloženi projekat bude podržan u svakom pozivu”, te da je država do sada bila uspješna u povlačenju novca iz fondova EU.
Crna Gora nije dobila finansijsku podršku Evropske komisije (EK) u okviru posljednjeg finansijskog paketa za Zapadni Balkan od 2,1 milijardu jer je Vlada dostavila nepodobne i preuranjene projekte, rekla je prije dva dana portparolka EK Ana Pisonero Hernandez.
Ana Novaković Đurović objasnila ja za “Vijesti” da se, kako je navela, učešće u ovom instrumentu bazira na pozivima za dostavljanje projekata koji se raspisuju dva puta godišnje.
“Dakle, predloženi projekti koji u ovom ciklusu nisu podržani, uz preporuke EU se pripremaju za novi poziv i to je redovna procedura u okviru ovog fonda. Sredstva su na raspolaganju opet tokom ove godine, i nije realno očekivati da svaki predloženi projekat bude podržan u svakom pozivu. Ovo ne umanjuje obavezu svake institucije da dodatno osnaži kadrove koji će pripremati kvalitetne projekte i povlačiti raspoloživa sredstva u maksimalnim iznosima”, rekla je ona “Vijestima”.
Ministarka tvrdi da je Crna Gora bila uspješna tokom prethodnog poziva, koji je završen u decembru 2022.
Dio projekata predloženih za finansiranje tokom ovog konkretnog poziva, dodaje ona, biće dorađen kako bi se ponovo razmotrila dinamika sprovođenja, ali i sagledale mogućnosti za njihovo kofinansiranje kreditima međunarodnih finansijskih institucija.
Informacija da je država ovaj put u okviru posljednjeg finansijskog paketa za ZB ostala bez podrške izazvala je oštre reakcije dijela javnosti i ponovo je pokrenuto pitanje sposobnosti crnogorske administracije i odgovornosti za propuste.
“Nedostatak administrativnih kapaciteta” je zamjerka koju Crna Gora dobija decenijama unazad od Brisela, što znači da joj nedostaje odgovoran i kadar koji je sposoban da pripremi projekte za EU fondove i na vrijeme odgovori na zadatke iz evropske agende.
Na to je ukazala nedavno i šefica Delegacije EU Oana Kristina Popa.
“Nažalost, u ovom trenutku Crna Gora zaostaje kada je riječ o pripremi i sprovođenju zrelih i strateških projekata koje finansira EU”, rekla je Popa prošle sedmice na konferenciji Centra za građansko obrazovanje (CGO).
Naglasila je da je potrebno ojačati nacionalne administrativne strukture kako bi se bolje pripremili programi i projekti. Stoga će, kako je kazala, zadržavanje i širenje stručnosti u javnoj upravi Crne Gore biti ključno za rješavanje ovog izazova.
EK je 30. juna pokrenula novi finansijski paket za podršku 14 vodećih investicionih projekata za ZB, a na listi podržanih nema crnogorskih. Kako je ranije saopšteno, novi paket obuhvata projekte iz oblasti saobraćaja, energetike, životne sredine, ljudskog kapitala i podrške privatnom sektoru u vrijednosti od 2,1 milijardu eura.
To je peti investicioni paket u okviru Ekonomskog i investicionog plana EU za ZB, vrijednog 39 milijardi eura investicija i evropskih grantova. On se sprovodi preko platforme Investicioni okvir za ZB (WBIF).
Ministarka ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Ana Novaković Đurović, koja koordinira MEP-om, rekla je za “Vijesti” da podržava utvrđivanje odgovornosti, na osnovu objektivnih pokazatelja i informacija.
“Svaki resor i treba da pojasni svoje učešće u ovom procesu i rezultate. Svi treba da se fokusiramo na evropsku agendu, koja uključuje i povlačenje evropskih fondova. U tom smislu, naše preporuke su bile i do sada da unutar svih ministarstava i institucija ulažemo u kadrove koji imaju potrebno znanje za kompleksne procedure apliciranja za evropske fondove. EU ostaje najveći donator u Crnoj Gori i taj se trend nije promijenio. Svakako, ambicija treba da bude ova sredstva preuzimamo u svakom ciklusu”, rekla je.
Na pitanje zašto Crna Gora nije dobila podršku iz novog investicionog paketa EU za ZB ministarka je objasnila da je riječ o “glavnom instrumentu kojim EU podržava razvoj infrastrukture u regionu” i da je tokom mandata ove Vlade Crna Gora iz ovog okvira posljednjih šest mjeseci dobila podršku od 45,4 miliona eura – 40 miliona u decembru 2022. i dodatnih 5,4 miliona u junu ove godine.
Upitana sa koliko projekata je aplicirano i koji resori su ih dostavili, ona je rekla da su to dominantno projekti u nadležnosti Ministarstva kapitalnih investicija, ministarstava prosvjete, pravde i ekologije.
Objasnila je da se radi o projektnim predlozima čiji cilj je bio priprema projektne dokumentacije i kofinansiranje ulaganja u sprovođenje infrastrukturnih projekata.
“U okviru poziva, u namjeri da se ambiciozno i ozbiljno pristupi pripremi i sprovođenju prioritetnih infrastrukturnih projekata, pripremljeno je 12 predloga projekata u oblasti saobraćaja, energetike, zaštite životne sredine i društvene djelatnosti, od kojih je devet ušlo u dalju proceduru ocjenjivanja od strane Evropske komisije”, rekla je Novaković Đurović.
Dodala je i da se priprema predlog za drugi projektni predlog – za novu Inicijativu “Plan rasta”, koji je nedavno predstavila predsjednica EK.
Premijer Dritan Abazović juče je na pitanja novinara ko će odgovarati za to što Crna Gora nije dobila novac iz nedavno odobrenog finansijskog paketa EK rekao: “Ne mogu ljudi da rade bolje kad se bave izborima i ne idu na posao nego idu po terenu”.
Na pitanje ko su ti ljudi, odgovorio je “oni što ih je narod nagradio”.
Što se odgovornosti tiče, rekao je da su mnogi projekti vezani za MKI i treba vidjeti kako to da se poboljša. Na čelu MKI je Ervin Ibrahimović, lider Bošnjačke stranke (BS), koja je na nedavnim parlamentarnim izborima dobila šest mandata – duplo više nego što je imala do sada.
Iz CGO su juče poručili da nekompetentnost i nemarnost ili loša namjera nekolicine ne smiju odvući prevagu nad javnim interesom. “Važno je da građani i građanke znaju ko je odgovoran za ovakve propuste i da takvi snose i političku i drugu shodnu odgovornost”, saopšteno je.
Funkcioner Pokreta Evropa sad Filip Ivanović na Tviteru je napisao “neko za ovo mora da odgovara”.
“Očigledno je da se radi ili o nesposobnosti ili o namjernom propustu – šta god da je nedopustivo je. Još jedan razlog zašto nova, kompententna vlada mora biti što prije formirana”, kazao je Ivanović.
Opozicione Liberalna partija i Socijaldemokratska takođe su kritikovale Vladu, navodeći da nijesu znali da pripreme projekte.
Krapović: Loše što neće biti jačanja infrastrukture
Potpredsjednik i poslanik Demokrata Dragan Krapović ocijenio je da je loše što Crna Gora nije uspjela iskoristiti dio fonda za jačanje infrastrukture, posebno kada se radi o saobraćajnoj povezanosti unutar regiona.
“Kada je riječ o odgovornosti ministara i određenih resora, smatram da je 43. Vlada objektivno radila u teškim uslovima i okolnostima, u trenucima duboke političke i institucionalne krize. Svaka vlada, pa i ova, odgovara za svoj rad ili nerad na parlamentarnim izborima, koji su se u Crnoj Gori nedavno i održali, pa je po mom mišljenju sva priča o odgovornosti u ovom trenutku potpuno deplasirana i služi za dnevno političku upotrebu”.
Ministarka Ana Novaković Đurović je na pitanje koje projekte je WBIF ocijenio nepodobnim za finansiranje, a koje nezrelim, odgovorila da se procedura ocjenjivanja ne završava se jednostavnom konstatacijom da je predloženi projekat nepodoban ili nedovoljno zreo za finansiranje. Već da se, kako je rekla, za one koji ne dobiju pozitivnu ocjenu dobije set preporuka za unapređenje, kako bi bio spreman za finansiranje u okviru nekog od narednih poziva.
Ministarstvu ekologije, prostornog planiranja i urbanizma apliciralo je projektom “Unapređenje sistema za snabdijevanja vodom u prijestonici Cetinje”.
“On je dobio podršku Evropske investicione banke, nije razmatran iz tehničkog razloga – visine granta koja je u međuvremenu promijenjena. To je jedina intervencija koju mi treba da učinimo, i projekat je spreman za sljedeći ciklus; revidovan, odobren od strane banke i državnih institucija. Nakon dodatne finansijske intervencije, sigurna sam da će ovaj projekat biti podržan”, kazala je.
Podsjeća da je u decembru 2022. Ministarstvo ekologije iz ovog fonda dobilo podršku od 23 miliona eura.
Ministar kapitalnih investicija Ervin Ibrahimović rekao je da je za ovaj paket podrške, u okviru poziva za tehničku podršku, Crna Gora podnijela pet projektnih aplikacija, od čega četiri MKI.
Za sufinansiranje investicija za sprovođenje infrastrukturnih projekata kroz ZIO Crna Gora podnijela je, rekao je on “Vijestima”, sedam aplikacija od čega po jednu ministarstva pravde, prosvjete, ekologije i prostornog planiranja i urbanizma i tri MKI.
“Od ukupno 11 aplikacija iz Crne Gore odobrena su sredstva samo za tri projekta sa kojima je apliciralo MKI. Napominjem, moglo se aplicirati sa projektima na državnom i regionalnom nivou. Takođe, naglašavam oblasti u kojima se moglo aplicirati – životna sredina, energetika i energetska efikasnost, društvene djelatnosti (zdravstvo, prosvjeta, mladi, socijalna zaštita), digitalna infrastruktura i saobraćaj”, dodao je on za “Vijesti”.
MKI je, kako je naveo, obezbijedilo 30 miliona eura bespovratnih sredstava u vidu direktne budžetske podrške Evropske komisije Crnoj Gori za prevazilaženje energetske krize, 6 miliona eura za nastavak realizacije projekta autoputa Bar-Boljare.
“Da ne zaboravimo odgovorni smo i za to što smo u maju uspjeli da refundiramo izgubljenih 8 miliona bespovratnih sredstava u okviru INTERREG IPA programa prekogranične saradnje Italija – Albanija – Crna Gora, za projekat ALMONIT MTC. Odgovorni smo i za zaključen ugovor od 14,5 miliona eura sa Svjetskom bankom za podršku kakva se prvi put obezbjeđuje za Crnu Goru u oblasti saobraćaja. Eto, na kraju, odgovorni smo i za to što je Crna Gora u okviru ovog paketa podrške dobila bar tih 5,4 miliona eura, jer su dobijeni za projekte iz MiKI”, rekao je, odgovarajući na pitanje o odgovornosti za propuštene projekte.
Dodao je i da, kako je naveo, preuzima krivicu što su posljednjih šest mjeseci obezbijedili oko 50 miliona eura bespovratne podrške za Crnu Goru iz evropskih fondova.
