Činjenica da su društvene mreže prepune netačnih ili obmanjujućih informacija o klimatskim promenama opsežno je dokumentovana.
Stručnjaci kažu da to predstavlja problem, zato što ako ljudi poveruju u te neistine, onda važne aktivnosti u borbi protiv klimatskih promena mogu biti odložene.
BBC je proučio pet zabluda koje često mogu da se nađu na internetu.
Na TikToku, video na španskom jeziku koji pogrešno sugeriše da klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima nisu stvarne pregledan je hiljadama puta.
A objave na društvenim mrežama poput ove nastavljaju da se šire internetom na raznim jezicima.
Ali ubedljivi korpus naučnih dokaza govori upravo suprotno.
Prosečna globalna temperatura na Zemlji već je skočila za 1,1 stepen Celzijusa od kraja 19. veka.
Naučnici su ubedljivo povezali taj rast sa sagorevanjem fosilnih goriva (ugalj, nafta i gas), koje u atmosferu ispušta gasove efekta staklene bašte.
Ovi gasovi, kao što su ugljen dioksid ili metan, zadržavaju dodatnu energiju u Zemljinoj atmosferi i zagrevaju planetu.
Globalno zagrevanje već ima dalekosežne posledice: okeani se zagrevaju, nivo mora se diže, životinjske vrste izumiru, a zalihe hrane su na izmaku.
Uz to, ekstremne vremenske prilike, kao što su toplotni talasi, dešavaju se češće i sa većim intenzitetom nego ranije.
„Ove promene nisu nekakvi apstraktni koncepti“, kaže Izidin Pinto, klimatski naučnik iz Mozambika koji radi za Kraljevski holandski meteorološki institut.
„One su opipljive i primetne promene koje klimatski naučnici naširoko proučavaju i dokumentuju.“
Tvit iznad, na francuskom, pogrešno je opisao globalno zagrevanje kao „prirodan“ proces, na koji ljudi imaju vrlo malo ili nimalo uticaja.
Ovu tvrdnju često iznose korisnici društvenih mreža koji dovode u pitanje postojanje klimatskih promene izazvane ljudskom aktivnošću.
Da bi potkrepili ove stavove, oni često govore da je, u istoriji naše planete, bilo brojnih ciklusa zagrevanja i hlađenja.
Postojanje tih ciklusa je opsežno dokumentovano, ali njih su uglavnom pokretali prirodni uzroci, kao što su bile promene u Zemljinoj orbiti oko Sunca.
I naučnici su ubedljivo dokazali da bez ljudi koji sagorevaju fosilna goriva aktuelni trend zagrevanja ne bi bio moguć.
Brzina kojom se ove promene dešavaju takođe je značajna.
Poslednji put kad je Zemlja doživela značajnu promenu u prosečnoj globalnoj temperaturi, ona je skočila za 5 stepeni Celzijusa u periodu od nekoliko hiljada godina.
Ali trenutni tempo zagrevanja značajno je brži od toga: u poslednjih 150 godina, planeta se već zagrejala za 1,1 stepen Celzijusa.
Ovaj nigerijski korisnik objavio je na Iksu, bivšem Tviteru, da klimatske promene nisu afrički problem.
To je česta tema među korisnicima društvenih mreža u zemljama u razvoju, koje ponekad opisuju klimatske promene kao „problem Zapada“, koji ima vrlo malo uticaja na njihove svakodnevne živote.
Drugi pogrešno sugerišu da je klimatska akcija deo „zavere“ bogatijih zemalja da zaustave rast ekonomije u zemljama u razvoju.
Bogatije zemlje – kao što su SAD, Velika Britanija, Kina ili Evropska unija – zaista su u istoriji odgovorne za najviše emisija gasova efekta staklene bašte, koji izazivaju globalno zagrevanje.
Ali klimatske promene ne poznaju državne granice, a njihove posledice već se osećaju širom planete – naročito u zemljama sa niskim primanjima, od kojih mnoge nemaju resurse da se odgovarajuće pripreme za njih.
Samo u poslednjih nekoliko meseci, delove Bliskog istoka – Sirija, Irak, Iran – pogodile su suše, dok je Istočna Afrika – Kenija, Etiopija, Somalija – bila pogođena smrtonosnim poplavama.
„Klimatske promene su globalni problem, ali sa neravnomernim posledicama“, kaže Farhana Sultana sa Univerziteta Sirakzuza u SAD.
„One neproporcionalno pogađaju zajednice u zemljama u razvoju koje su najmanje doprinele stvaranju ovog problema.“
To je navelo klimatske aktiviste da pozovu bogatije zemlje da povedu aktivnost u sprečavanju daljih klimatskih promena (ublažavanje) i pomognu drugima da izađu na kraj sa štetom koja je već nastala (adaptacija).
„Svaka zemlja mora aktivno da reaguje i na ublažavanje i na adaptaciju najbolje što može, a najveći emiteri moraju da urade više da bi umanjili dodatno pogoršavanje klimatskog sloma“, kaže Sultana.
Ovaj tvit, napisan na portugalskom, pogrešno sugeriše da je nivo mora „ostao isti“ uprkos klimatskim promenama.
Slične tvrdnje često se objavljuju uz fotografije obalskih oblasti čija je namera da ilustruju kako nikakav rast nivoa mora ne može da se vidi golim okom.
Kako se planeta zagrevala, led zatočen na kopnu u glečerima i ledenim pokrivačima počeo je da se topi, povećavajući ukupnu količinu vode u okeanima.
Uz to, voda se širi dok se zagreva – američka svemirska agencija NASA kaže da su okeani već apsorbovali 90 odsto zagrevanja planete.
I tako, kako je temperatura porasla, i okeani su se raširili.
Procenjuje se da je, za samo oko 100 godina, globalni nivo mora već porastao za 160 do 210 milimetara.
Ovaj proces se samo ubrzava i već ostavlja traga: viša mora znače da se erozija obale ubrzava, a poplave postaju verovatnije.
Naučnici kažu da ukoliko se nešto hitno ne preduzme, nivo mora bi mogao da poraste za čak 2 centimetra do kraja 2100. godine.
To znači da bi milioni ljudi koji trenutno žive u obalskim oblastima mogli da dožive da njihove oblasti budu poplavljene ili čak da se nađu potpuno pod vodom.
„Ova manifestacija realnosti već je vidljiva u mnogim obalskim zapadnoafričkim zajednicama“, kaže Ajula Apolola, nigerijski doktorand koji istražuje ekstremni rast nivoa mora izazvan klimatskim promenama.
Kao primer, on ukazuje na Iladže, u jugozapadnoj Nigeriji, gde je prema nekim izveštajima „više od polovine populacije raseljeno“ zbog rasta nivoa mora.
U zemljama izloženim brutalno hladnom vremenu, ideja o toplijoj planeti može na prvi pogled da deluje privlačno.
Na Fejsbuku je jedan korisnik iz Rusije sugerisao – na primer – da bi toplije vreme u jesen moglo biti pozitivan ishod globalnog zagrevanja.
Problem je što su bilo kakve marginalne dobiti koje mogu nastati kao posledica klimatskih promena daleko nadmašene njenim većim uticajem širom planete.
Ujedinjene nacije procenjuju da, ako prosečna globalna temperatura do kraja veka poraste za 1,5 stepeni Celzijusa, klimatske promene bi mogle da koštaju svet 54 biliona dolara.
Uticaj tih promena osetio bi se svuda.
Bliskoistočne zemlje mogle bi da dožive da se obradivo zemljište pretvori u pustinju.
Pacifičke ostrvske zemlje mogle bi biti progutane u rastu mora.
Afričke zemlje bi mogle biti pogođene nestašicom hrane.
A čak i u hladnijim zemljama, kao što je Rusija, šumski požari postaju češći, kako vreme postaje toplije i suvlje.
„Činjenica je da doživljavamo brojne ekstremne vremenske prilike širom sveta“, kaže Trang Duong, vanredni profesor na Univerzitetu Tvente u Holandiji.
„U julu 2023. godine, toplotni talasi desili su se u Severnoj Americi, Evropi i Kini. Takođe, ima češćih i intenzivnijih poplava širom sveta. Sve ove katastrofe izazivaju strašne gubitke u ljudskim životima i novcu.“
