JU Grad teatar je danas, na matičnoj sceni festivala Između crkava, održala završnu konferenciju za novinare povodom zatvaranja 37. festivala Grad teatar.
Glavna urednica festivalskog programa Svetlana Ivanović podsjetila je prisutne na sve uspješno održane programe.
Ukazala je na poklon dječjeg hora “Kolibri” koji je na festivalu “Grad teatar prvi put nastupio u Crnoj Gori i koji je bio uvod u festival na kojem smo bili u prilici da ispratimo oko 40 programa, 13 dramskih naslova u pozorišnom dijelu programa, 14 književnih večeri, osam koncerata i jedan razgovor na sceni posvećen Nebojši Glogovcu.
“Čini mi se da smo i ove godine imali izuzetno uspješno izdanje festivala Grad teatar koji uspješno nastavlja svoju misiju, a to je orijentacija ka umjetničkim formama najvećeg estetskog izraza” rekla je Ivanović.
Direktorica JU Grad teatar Milena Lubarda Marojević se zahvalivši se još jednom na pomoći Vladi Crne Gore i predsjedniku Crne Gore istakla da je:
“Ovaj festival pokazao da je crnogorskoj javnosti i donosiocima odluka u Crnoj Gori stalo do festivala Grad teatar i da prepoznaju njegovu vrijednost”, kazala je Lubarda Marojević.
Takođe se zahvalila medijima koji su svakodnevno pratili festival, kao i igumanu i monasima manastira Svete Trojice u Stanjevićima, koji su i ove godine omogućili publici Grada teatra da ima eksluzivni doživljaj u jednom potpuno vanserijskom prostoru.
Lubarda Marojević je naglasila da kampanja Grada teatra nikada nije bila agresivna.
“Tako je bilo i ove godine, pa smo dobili i veliko interesovanje publike. Još jedan segment i kategorija kojoj je neophodno zahvaliti jeste upravo publika festivala, kako Budvani, tako i gosti Budve. Svjedoci smo toga da iz noći u noć imamo problem sa tim da nam fali mjesta za publiku, pominju se svakodnevno liste čekanja koje zvuče veoma surovo, ali to je problem i za nas. Na drugoj strani, to govori o tome da, koliko god programi bili visoko estetizovani, publika to prepoznaje, i baš to traži”, istakla je Lubarda Marojević.
Ona je objavila da su u toku priprema za predstavu “Radovan Treći” dobili informaciju da je od strane Evropske komisije “Gradu teatru” odobreno učešće u još jednom program Kreativne Evrope čija će realizacija početi 2024. godine, zajedno sa gradovima Portugala, Francuske i Bosne i Hercegovine.
Ovo je drugi program Kreativne Evrope koji implementira “Grad teatar” i istakla je da je to posebno važno, jer je i sam projekat EPK dio ukupnog programa Kreativna Evropa.
“Ne možemo da ne primijetimo natpise u medijima i da se oglasimo na nešto što je imanentno u tim novinskim tekstovima i što doživljavamo kao ugrožavanje integriteta festivala Grad teatar. Mi nikada nećemo napisati da je Grad teatar najbolji u regionu i da je produkcijski gigant, ne mogu sad ni da se sjetim takvih fraza. Ostavićemo to publici i javnosti da zaključi, ali mislim da to govori za sebe. I prije i poslije festivala, Grad teatar se na istom prostoru, u istom vizuelnom ambijentu dešavaju različiti događaji koji dovode do zabune u medijima i kod publike da nismo ni sami sigurni kada vidimo fotografije. Često se dešavalo da vidimo fotografije sa Grada teatra u medijima, a da tekst govori o nekom drugom događaju. To je prirodno kada se više stvari gomila koncepcijski sa težnjom da postanu potpuno srodni, na istom prostoru, u okruženju iste tehnike, a zapravo na sceni Grada teatra“, navela je Lubarda Marojević, pa dodala:
„Večeras se zvanično završava Grad teatar i sve što se bude dalje dešavalo na ovoj sceni, dešavaće se na sceni koju je Grad teatar osmislio, opremio i pokrenuo i ono što je bitno, mi smo saradnici i pomažemo. Ali nikakvu zloupotrebu na temu Grada teatra nećemo dzovoliti, jer se radi o ljudima koji su ozbiljni u svom poslu“, istakla je Lubarda Marojević.
Ona je kazala da se svaki napad na Grad teatar u posljednjih šest godina vrlo jasno vidi.
“U novinskim člancima na koje mi uporno ne dajemo demantije i ne repliciramo, stalno se targetira period od šest godina. A upravo u tih šest poslovnih godina je Grad teatar vratio nečiji milionski dug i uspio da za to vrijeme nabavi opremu koju festival za 30 godina nije imao. Sada se ispostavlja da smo sve to radili da bi oko festivala Grad tatar bio stegnut obruč, da bi postojali festivali prije i poslije Grada teatra. I sada Grad teatar dolazi u situaciju večeras ne može da održi još jedno izvođenje”, rekla je Lubarda Marojević.
Medijima se, u ime Savjeta JU Grad teatar, oglasio član savjeta Radenko Marović koji je kazao da je centralna kulturna manifestacija u Budvi bio i ostao “Grad teatar”.
“Sve ono što se naslanja na Grad teatar je dobro i bitno je. Uvijek se radujemo svakom kulturnom pomaku kada je ovaj grad u pitanju i naša zemlja. Opstanak Grada teatra nije samo pitanje vriijednosti Grada teatra, već i čitave kulture grada. Posljednjih 40 godina kultura grada je isključivo vezana za ovaj festival, ne samo isključivo, ali je on nosilac svega onoga što se zove kultura u Budvi. Sam projekat Grad teatar tih osamdesetih godina ja da se jedan prostor pretvori u kulturni prostor širih i većih dimenzija. Sve ostalo što se naslanja na Grad teatar je dobro i radujemo se“, rekao je Marović, pa nastavio:
„U ovom konglomeratu sitnica i problema koji su se javili prethodnih nekoliko dana, posebno medijskih natpisa, mi smo kao tijelo koje na neki način pomaže ljudima u izvršnom dijelu vođenja Grada teatra, pokušali da pronađemo jedno rješenje koje bi bilo dobro za svu budvansku kulturu. Kompromis je napravljen jer želimo da pomognemo kulturu ovog grada i ta vrsta kompormisa je samo dobra volja i jedan oblik saradnje, pružanja ruke jednog organizovanog festivala svim malim festivalima u našem okruženju“, kazao je Marović.
Kako je dodao, „ono što je najbitnije je realno pozicija Grada teatra, koji je nosilac kultrunog razvoja Budve“.
„Svi smo uz Grad teatar sazreli i kulturno se podigli do onog nivoa do kog se može podići. Mi smo sve uradili i radićemo u budućnosti da razumijemo institucije poput JU Narodna biblioteka Budve, koja je toliko stara i u svojoj prošlosti nosila nazive koji se danas ne pominju, poput ‘Srpska čitaonica’. Sam taj program festivala ‘Ćirilicom’ je bio bitan za nas kao bratska ili sestrinska festivalska forma, ali je problem nastao u onom trenutku kada mi nekom današnjem gostu ili Budvaninu treba da objasnimo da iza jednog brenda kao što je Grad teatar stoje i pozorišne predstave koje ne pripadaju njemu. Ko god dođe na ovu scenu da odlgeda predstavu, on očekuje da je to nešto u vrijednosti i produkciji Grada teatra. Danas imamo problem što imamo neke manifestacije koje mi podržavamo, ali moramo da stavimo jednu granicu, neka bude minimalna, ali neka postoji. Grad teatar je Grad teatar i sve ono što se naslanja je dobro i podržaćemo“, izjavio je Marović.
Kako je istakao, „mi smo sinoć na sjednici Savjeta donijeli odluku da pomognemo iz želje i ljubavi prema kulturi i budućoj kutlurnoj tradiciji ovog grada“.
„Biblioteka i sve ove manifestacije koje su vezana za biblioteku će biti podržane u tehničkom smislu i što se tiče naše opreme. Na tu temu nećemo više da razgovaramo i samo želimo da damo do znanja svima da je Grad teatar primarna i najvažnija manifestacija u okviru kulturnih događanja u Budvi i da mu tek predstoji pravi kulturni razvoj. Večeras se zvanično završava Grad teatar i sve što se bude dalje dešavalo na ovoj sceni, dešavaće se na sceni koju je Grad teatar osmislio, opremio i pokrenuo, i ono što je bitno, mi smo saradnici i pomažemo. Ali, nikakvu zloupotrebu na temu Grada teatra nećemo dozvoliti, jer se radi o ljudima koji su ozbiljni u svom poslu“, naglasio je Marović.
Na presu je rečeno da su u Gradu teatru ove godine bili prinuđeni da odlože dva projekta za period poslije festivala.
“Jedan je bio projekat ‘Nestvarni grad’, za koji je vladalo veliko interesovanje. Tu se dogodilo da je čitava finansijska situacija bila vrlo stresna pred samo otvaranje festivala i nismo na vrijeme uplatili nešto što je trebalo. Kasnije je trebalo odraditi nešto kako bi se projekat završio. U periodu između dva festivala završićemo projekat, samo ga tehnički treba dovršiti. Tu je, takođe, jedan projekat iz kulturne baštine, rediteljka Vida Ognjenović je napisala tekst o Antunu Kojoviću. Naša ideja je bila da ga realizujemo sa nekim od koproducenata iz Crne Gore, on je ušao u plan Gradskog pozorišta iz Podgorice. Mi ćemo dati sve od sebe da taj projekat bude završen u međufestivalskom periodu, pa će ga publika moći vidjeti na narednom festivalu“, rekla je Lubarda Marojević, pa nastavila:
„Kada su umejtnost i kultura u pitanju, ne može se govoriti o brojkama ni o budžetima. Kada pogledate skalu od 2010. godine do danas, budžet JU Grad teatar je sve manji i manji, a kvalitet programa sami vidite. Više nije uvijek više, više je nekada manje, a više nekada služi i nekim drugim ciljevima. Nama je važno da se projekti kvalitetno pripreme i da to bude na nivou koji je Grad teatar davno ustanovio i koji publika od nas očekuje”, istakla je Lubarda Marojević.
Ona je dodala i da u Strategiji razvoja kulture opštine Budva, koja je usvojena u susret kandidaturi Budve za Evropsku prijestonicu kulture, postoji cijelo poglavlje nazvano “odgoj publike”.
“To je posao koji Grad teatar radi dugo i koji će nastaviti da radi. To ne može da se postigne marketingom i uz pomoć agencija, to može da donese samo kvalitetan program na kom će publika da se njeguje i da raste”, zaključila je Lubarda Marojević.
