Crna Gora bi morala da zatvori pet poglavlja do kraja godine da bi zadržala neophodni tempo za dostizanje cilja da zaključi pregovore sa Evropskom unijom i potpiše Pristupni ugovor u prvoj polovini 2027. godine, preneli su “Vijestima” izvori veoma dobro upućeni u pregovarački proces Crne Gore sa EU.
Kako sada stvari stoje, prema rečima naših sagovornika, ako Podgorica ne promeni ritam, do kraja godine će biti zatvorena dva, najviše tri poglavlja.
Već sada je sve spremno za zatvaranje dva poglavlja, ostalo je samo da parlament izglasa poslednje neophodne zakone, ali o sazivanju sednice na kojoj bi taj posao bio odrađen još nema naznaka, a već smo u oktobru, ukazuju naši izvori u EU.
U tom slučaju bi plan da Crna Gora uđe u EU u 2028. godini bio ozbiljno doveden u pitanje, sa svim mogućim posledicama, uključujući i čekanje na formiranje tzv. paketa članica za sledeće proširenje EU, koje bi moglo da potraje prilično dugo i sa svim zamkama i preprekama koje bi mogle da izrone u budućnosti.
U EU još uvek postoji konsenzus da se Crna Gora primi u članstvo u sledeće tri godine. O tome svedoči i namera da se formira radna grupa za pisanje Pristupnog sporazuma do kraja ove godine a najkasnije početkom 2026. Međutim, pojedini signali koji su u poslednjih par meseci došli iz Podgorice probudili su zabrinutost u EU, i telima koja se bave proširenjem u Briselu i državama članicama EU, da bi Crna Gora mogla da zakasni.
SKUPŠTINA POSTALA KOČNICA EU INTEGRACIJA
Naši izvori ističu da EU najviše brine neaktivnost Skupštine Crne Gore koja je morala da odradi mnogo veći deo posla u prethodnom periodu. Generalno, administracija direktno vezana za proces evropskih integracija Crne Gore radi dobro svoj posao i ispunjava deo agende koji direktno zavisi od nje, ali u Briselu registruju neopravdana kašnjenja u izglasavanju zakona u parlamentu i ispunjavanju uslova iz evropske agende.
“Kolektor jeste ozbiljno pitanje, kao što su, uostalom, i Javni servis Crne Gore i izbor sudija Ustavnog suda, i nije baš najjasnije da li su ta pitanja prouzrokovala kočenje rada Skupštine Crne Gore i posledično usporavanje donošenja neophodnih zakona za zatvaranje neophodnog broja poglavlja do kraja godine. Odnosno, da li se zaista radi o sukobima unutar vladajuće većine motivisanim stranačkim interesima ili predsednik Skupštine Andrija Mandić iz nekih drugih razloga usporava skupštinske procedure za usvajanje neophodnih zakona, počev od nesazivanja plenarne sednice, dajući tako prioritet nekim drugim agendama a ne evropskoj”, kaže za “Vijesti” evropski diplomatski izvor koji je uključen u proces proširenja.
Naš sagovornik dodaje da postoji bojazan da bi Crnogorci mogli da izgube dragoceno vreme, to jest da propuste šansu da uđu u EU 2028. ili 2029. godine (ratifikacija Pristupunog sporazuma traje od godinu i po do dve). EU ima veliki interes da Podgorica završi svoje pregovore što pre i uđe u proces ratifikacije Pristupnog sporazuma sa Crnom Gorom, pre nego što se u pojedinim članicama EU uđe u krajnje problematičnu izbornu fazu sa nepoznatim ishodima, ali to nije dovoljno ako Podgorica ne odrađuje svoj deo posla.
Postoje dva veoma jaka motiva sa evropske strane da Crna Gora završi posao pre leta 2027. godine. Prvi je da se proces kompletira sa ovom vladom i ovom većinom u parlamentu, pre sledećih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori koji, po logici stvari, nose neizvesnost imajući u vidu raspored i odnos političkih snaga. Drugi razlog je imperativna želja da iter ratifikacije sporazuma sa Crnom Gorom u članicama EU počne pre nego što u Francuskoj bude ustoličen novi predsednik ili predsednica polovinom 2027. godine.
MAKRONOVO OBEĆANJE I PRIJETNJA MARIN LE PEN
Veoma je važno staviti potpise na Pristupni sporazum u pomenutom roku kako bi se izbegle moguće komplikacije u slučaju da u Petoj republici dođe na vlast Marin Le Pen ili neko drugi iz Nacionalnog okupljanja, ako bi njoj bila potvrđena suspenzija prava da bude birana za Jelisejsku palatu do 2028. godine.
Predsednik Emanuel Makron je, prema našim saznanjima, stavio do znanja da će dati saglasnost za ulazak Crne Gore u EU, i tu okolnost treba maksimalno iskoristiti jer niko ne može da garantuje kakva će biti odluka njegovog naslednika. Podsetimo, po francuskom pozitivnom pravu predsednik Pete republike ima diskreciono pravo da odluči da li će da raspiše referendum o prijemu nove članice u EU ili ne. Imajući u vidu poslovično negativan stav francuskog javnog mnjenja prema proširenju EU i to da su Francuzi neinformisani o Crnoj Gori i Zapadnom Balkanu uopšte, rizik od referenduma treba izbeći po svaku cenu.
Dakle, u slučaju da Crna Gora propusti šansu da započne proces ratifikacije s Makronom u Jelisejskoj palati, nije isključeno da s novim predsednikom ili predsednicom Francuske završi na koloseku za čekanje drugih država, odnosno stvaranje paketa za sledeće proširenje EU, i to bi moglo da potraje od nekoliko godina do čitave decenije.
DA LI SPAJIĆ OD DRVETA NE VIDI ŠUMU?
“Niko u aktuelnom sastavu Evropskog saveta (šefovi država i vlada) ne bi želeo da Crna Gora propusti ovaj voz, ali u Briselu provejava bojazan da premijer Milojko Spajić i njegovi koalicioni partneri ne shvataju kakvu istorijsku šansu imaju da završe veliki posao u sledećih godinu i po dana”, kaže za “Vijesti” visokorangirani funkcioner iz jedne od ključnih članica EU.
Sa evropske tačke gledišta, čini se da u Podgorici, slikovito rečeno, ne vide šumu od drveta šumu, to jest previše su fokusirani na pitanja koja nisu od suštinskog značaja, dok im važne stvari ostaju na čekanju ili se kreću sporo, poput izgradnje brze ceste od Budve do Tivta. U tom kontekstu je pod lupom Mandić i evidentan pad parlamentarne efikasnosti u realizaciji evropske agende. U sledećih par meseci će se iskristalisati koju agendu sprovodi lider NSD – evropsku ili neku drugu.
Crnogorska vladajuća većina ostavila je vrlo negativan utisak u EU po pitanju izbora dvoje sudija Ustavnog suda. Nije ispoštovana dobra evropska praksa u tom poslu koja podrazumeva javnu debatu, učešće svih delova društva u raspravi, uključujući i opoziciju, i stvaranje širokog konsenzusa oko imena sudija Ustavnog suda.
Ideja da se procedura za izbor sudija zbrza i da se završi za par dana ono što je trebalo da traje nekoliko meseci, samo da bi se realizovao neki veliki rezultat pred dolazak predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen u zvaničnu posetu Podgorici za desetak dana, nije evropski način rešavanja tako važnog pitanja.
Dodatna otežavajuća okolnost za vladajuću koaliciju je što su u prethodnom procesu izbora ustavnih sudija ispoštovali sve dobre prakse i slovo usvojenih zakona, a sada su ih u potpunosti ignorisali.
VIZE, KOLEKTOR, HRVATSKA
Problemi sa usklađivanjem viznog režima Crne Gore sa EU biće prevaziđeni bez većih trzavica u narednih par nedelja. Evropska komisija je bila pod pritiskom pojedinih država članica da Crna Gora uskladi listu zemalja sa EU za koje su neophodne vize. EK je, uz podršku ključnih članica EU, odigrala neku ulogu “suncobrana” tokom letnje sezone jer razume koliko je turizam važan za Crnu Goru, imajući u vidu da puni budžet sa 27-28 odsto, i omogućila Podgorici da sačeka kraj turističke letnje sezone da uskladi svoju listu.
Izgradnja kolektora u Botunu vezana je za 27. poglavlje o životnoj sredini i klimatskim promenama, odnosno to je jedan od uslova za zatvaranje tog poglavlja i Evropska komisija insistira na ispunjavanju preuzetih obaveza. Međutim, bilo bi pogrešno definisati to pitanje kao najvažnije, barem kada je u pitanju EU. Za Brisel je najveći problem u ovom momentu rad Skupštine Crne Gore.
Hrvatska će pritiskati i “cediti” Crnu Goru koliko god bude mogla, ali je neće blokirati. Zagreb se neće ponašati tvrdoglavo i zadrto prema Podgorici kao Bugarska prema Severnoj Makedoniji, barem takav utisak imaju u sedištu EU u Briselu. Ne potcenjuju se bilateralna sporna pitanja između dve bivše jugoslovenske republike, ali se ne percipiraju kao nepremostiva za zatvaranje poglavlja 31. Štaviše, jedno od pet zatvorenih poglavlja do kraja ove godine moglo bi da bude upravo to.
