Evropska unija će u sredu predložiti stroža zakonska ograničenja za prljav vazduh štetan po zdravlje i pravila koja će naterati farmaceutske kompanije da plaćaju čišćenje otpadnih voda zagađenih njihovim proizvodima, rekao je najviši zvaničnik EU za zaštitu životne sredine.
„Zagađenje vazduha je i dalje najveća ekološka pretnja našem zdravlju. Uticaji su gori za najugroženije – decu, starije osobe, ljude sa određenim zdravstvenim stanjima“, rekao je komesar EU za životnu sredinu Virginijus Sinkevičijus.
Evropska komisija će predložiti tri zakona koji se odnose na zagađenje vazduha i vode štetno za zdravlje i životnu sredinu. Među njima je i zahtev da do 2030. zemlje EU moraju da ispune nove pravno obavezujuće granice zagađenja vazduha EU koje će biti bliže strožijim preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO), rekao je Sinkevičijus Rojtersu.
SZO je prošle godine pooštrila svoje smernice za kvalitet vazduha, nadajući se da će pogurati zemlje ka čistoj energiji i sprečiti smrtne slučajeve uzrokovane prljavim vazduhom.
Zagađenje vazduha izaziva 300.000 prevremenih smrti u Evropi svake godine. Sinkevičijus je rekao da bi stroža pravila EU mogla da smanje takve smrtne slučajeve za 70 odsto u narednih deset godina.
Produžena izloženost zagađivačima vazduha, kao što su čestice iz industrije i azot-dioksid iz saobraćaja, može izazvati dijabetes, bolesti pluća i rak.
On je odbio da potvrdi tačne nove granice EU, koje će biti objavljene u srijedu. Kada budu predložene, zemlje EU i Evropski parlament moraju ih pregovarati i odobriti.
Kvalitet vazduha u Evropi se poboljšao tokom poslednje decenije, ali mnoge zemlje i dalje krše trenutna ograničenja EU. Evropski sud pravde proglasio je zemlje uključujući Francusku, Poljsku, Italiju i Rumuniju krivim za ilegalno zagađenje vazduha, u slučajevima koje je pokrenula Evropska komisija.
Sinkevičijus je rekao da će nova pravila EU takođe obezbediti da građani mogu tražiti odštetu ako im zdravlje naruši zbog ilegalnog zagađenja vazduha.
Drugi predlog bi učinio da kompanije budu odgovorne za dio troškova čišćenja zagađenja koje njihovi proizvodi ispuštaju u otpadne vode širom EU – potez koji bi bio usmjeren na farmaceutsku i kozmetičku industriju.
„Na taj način izbegavamo da poreski obveznici plaćaju te troškove u celosti“, rekao je Sinkevičijus.
