„Vlada je izdvojila sredstva za restituciju, odnosno eksproprijaciju zemljišta u Tivtu, to je 11 miliona eura i taj cijeli proces će Vlada da finansira, a ne lokalna uprava“, izjavio je Nik Đeljošaj u Skupštini i dodao da informacija da su tokom koncesionog postupka promijenjeni uslovi, nije tačna.
„Mi smo 9. aprila postavili rok za dostavljanje ponuda i tada smo samo usvojili ugovor koji je bio čitavo vrijeme u izradi, i u ugovoru je ono što je bilo u pozivu iz 2019. godine izmijenjeno da koncesionar mora da nakon 30 dana plati koncesionu naknadu. Jer smo procijenili da je rizik veliki ako čekamo 12 mjeseci, jer obezbijeđenja sredstva, ako koncesionar odustane nakon 12 mjeseci, bila su samo bankovna garancija od milion eura“, naveo je Đeljošaj.
Zbog ove promjene od dostavljanja ponude za koncesiju nad aerodromima u Podgorici i Tivtu odustao je francusko-turski konzorcijum Aeroport de Pari (AdP) i TAV, koji je od 2019. godine iskazivao interesovanje za dobijanje koncesije.
Đeljošaj je u Skupštini govorio o predlozima zakona o potvrđivanju akata Svjetskog poštanskog saveza i o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti. Prilikom rasprave o tim aktima, aerodroma su se dotakli Branislav Nenezić (SD) i Filip Adžić (URA).
Nenezić je pitao šta je sa postupkom koncesija crnogorskih aerodroma i ukoliko dođe do koncesije, šta je Vlada planirala po pitanju restitucije zemljišta na kojem se nalazi aerodrom u Tivtu.
„Treba podsjetiti da, ukoliko dođe do koncesije, obaveza države Crne Gore će biti aktivirana. Da li je u budžetu opredijeljen iznos od nekoliko desetina miliona eura, koliko je nezvanično procjena tog zemljišta, odnosno da li će država ući u koncesiju sa troškom od nekih blizu 50 miliona eura“, pitao je Nenezić.
Adžića je takođe interesovala tenderska procedura i koncesije za aerodrome, naglašavajući da je sami postupak već sada u ovoj fazi nanio ogromnu štetu Crnoj Gori, te da investitori državu ne posmatraju kao sigurnu zemlju za ulaganje.
„Smatram da nije dobro dati nekome aerodrome na ovaj način, dati monopol da firma koja osvaruje deset miliona profita godišnje bude izdata za nekih 100 miliona“, rekao je Adžić.
Rasprava o koncesiji za aerodrome u Skupštini dolazi nakon burnih dešavanja u radu Tenderske komisije koju vodi Đeljošaj. Naime, prošle sedmice je Tenderska komisija skoro pa završila ocjenjivanje tehničkih ponuda dva ponuđača – Incheon International airport Corporation (IIAC) i luksemburško-američke kompanije Corporasion America Airports (CAAP). Prema tadašnjem glasanju članova, u drugi krug nije prošla južnokorejska kompanija. Tada se troje članova TK pobunilo, dok je dva dana kasnije konsultant IFC pisao najvišim zvaničnicima ukazujući da su ponude oba ponuđača zadovoljile kriterijume tendera, te da bi obje ponude trebalo da prođu u naredni krug. TK nije dala IFC nikakvo obrazloženje zašto ponuda Korejaca nije zadovoljila njihove kriterijume.
Nakon toga je Vlada zakazala vanrednu sjednicu, zajedno sa članovima TK, na kojoj je donesena odluka da se tender produži za 30 dana, odnosno da se rang-lista utvrdi do 9. jula. Na prvoj narednoj sjednici Tenderske komisije nakon te sjednice Vlade, komisija je ponovo bodovala ponude za aerodrome i u drugi krug su prošli i Inčon i CAAP. Pojedini članovi su dali za oba ponuđača nula bodova, što su nakon intervencije IFC-a morali da ponove. Više bodova je imala CAAP, kada su u pitanju tehnički detalji.
Kada su oba ponuđača prošla prvi krug, otvorene su i finansijske ponude. Tu je Inčon ponudio 100 miliona i 35 odsto profita, dok je CAAP ponudio 101 milion i 17 odsto profita.
Ponuda CAAP-a se bazira na razvoju loukostera, a Inčona na razvoju tradacionalnih avio-prevoznika.
Đeljošaj je u utorak najavio da će TK svoj posao završiti do nedjelje, kada će predati izvještaj Ministarstvu saobraćaja, koji će potom ići na Vladu sa predlogom šta raditi sa ponudama za koncesiju.
Koncesioni postupak započet je krajem 2019. godine.
