U naredne četiri godine država mora da vrati dvije milijarde i 648 miliona eura starih dugova, a kako će se obezbijediti novac za to za sada nije poznato.
U Ministarstvu finansija kažu da su najveće obaveze po osnovu državnih obveznica koje dolaze na naplatu, dok ekonomisti upozoravaju da će država, bez razvoja ekonomije i smanjenja javne potrošnje, da ulazi u nova, skupa zaduženja.
Četiri milijarde i 102 miliona eura, toliko je na kraju prošle godine bio javni dug Crne Gore, u koji su pored države, uključena i dugovanja opština. U Ministarstvu finansija kažu da su za tri mjeseca ove godine uspjeli da otplate 44 miliona eura starih obaveza, ali i da se zaduže 100 miliona kod Dojče banke. U ovom trenutku najviše dugujemo bankama i kupcima crnogorskih obveznica.
„Najveće obaveze čine obaveze po osnovu euroobveznica u iznosu od 1,75 milijardi eura, obaveze prema komercijalnim bankama u iznosu od 420 miliona i obaveze prema Exim Kina banci za auto-put“, navodi Svetlana Vukićević.
U naredne četiri godine Crna Gora treba da vrati dvije milijarde i 648 miliona eura starih dugova, dok će do 2025. samo na kamate otići više od 300 miliona.
„Otplata u 2024. godini 537 miliona, 2025. godine kada imamo euro obveznicu od 500 miliona imamo 855 miliona otplate i 2026. to je godina kada smo relaksirani od obveznica, otplata duga je 306 miliona, međutim 2027. nas čeka značajan skok zbog obeznice iz 2020. i tu je dug 950 miliona“, navodi Vukićević.
Iz kojih izvora ćemo finansirati dugove i redovne obaveze pitanja su na koja se za sada niko ne usuđuje da odgovori.
Ekonomisti upozoravaju da državi ne ide u prilog što se posljednjih godina povećava javna potrošnja, kao ni to što nemamo dugoročno upravljanje javnim finansijama.
„Kad imate povećane zarada dovodite u situacijuzemlju da ne može da otplaćuje dugove koji nam dolaze u narednom periodu. Čini mi se u narednih šest godina da ćemo morati da vratimo jedan BDP Crne Gore samoza otplatu dugova“ , ističe Mirza Mulešković.
To, kako ističe Mulešković, jasno govori da ćemo morati da pokrenemo ekonomiju, da bismo redovno servisirali sve otplate.
„Ako bismo pričali o tome na koji način ćemo tosve da vratimo, jedini način ako želimo održivo da vodimo javne finansije je razvoj ekonomije. U slučaju da ne dođe do toga? U slučaju da ne dođe do toga moraćemo da imamo nova zaduženja“, kaže Mulešković.
Najzaduženije zemlje Evropske unije su Grčka, Italija i Španija, čiji je javni dug daleko iznad Mastriških kriterijuma od 60 odsto učešća u bruto društvenom proizvodu. Javni dug Crne Gore čini 70,7 odsto BDP-a, a Mulešković ne isključuje ni saradanju sa MMF-om kako bi smanjili dug i potrošnju.
