Postoje tri teme koje su jako štetne po diskusiju o problemu Zakona o crnogorskom državljanstvu.
1. Pitanje dvojnog državljanstva.
Kao što se na kući prvo gradi temelj pa tek onda krov, tako i ovde pojedinci fokus usmeravaju na sekundardno i opciono. Crna Gora mora prvo da reši fundamentalni problem potpune (a ne krnje) primene principa prava krvi (jus sanguinis) tj. da decu svojih državljana prizna za svoje državljane automatski i bezuslovno. Ta promena uskladila bi CG sa svim ostalim evropskim državama uključujući i Monako i Andoru i rešila bi 98% problema o kojima govorim.
2. Tvrdnja da diskusija o Zakonu o crnogorskom državljanstvu deli narod.
Lep efuemizam za nedostatak parlamentarizma i kulture debate. Istina je da Zakon u ovom obliku deli građane na one prvog i drugog reda. Tako imamo
tri privilegovane grupe kojima je dopšteno višestruko državljanstvo, a na štetu velike većine domicilnog stanovništva . To su (a) oni koji su pre nezavisnosti stekli drugo državljanstvo, (b) stranci koji se venčavaju u CG, kao i (c) dijaspora koja se vraća u CG. Ove grupe imaju pravo na dva ili više državljanstva kao i crnogorsko, što se ne dopušta domicilnom stanovništvu.
3. Tvrdnja da svi mogu da dobiju crnogorsko državljanstvo osim Srba.
Ovo sam pre par godina lično testirao sa decom naših Muslimana/Bošnjaka rođenim u Americi i Kanadi. Jednostavno, ova deca nisu mogla da dobiju državljanstvo po poreklu i zadrže svoje američke tj. kanadske papire. Dakle, ova tvrdnja jednostavno nije tačna i raspiruje međuetničke tenzije i diskusiju odvlači u aut.
U konačnici rešenje problema je izmena zakona da sledi punu i potpunu primenu principa jus sanguinis u skladu sa Ustavom CG. Dopuštanje dvojnog državljanstva je opciono, ali treba pitati narod u CG da li to želi na referendumu.
