Norveški radnici u nafti i gasu obično ne vide ništa opasnije od talasa Severnog mora koji se razbijaju o čelične noge njihovih platformi na moru. Ali u poslednje vreme primetili su zabrinjavajući prizor: neidentifikovane bespilotne letelice koje zuje na nebu iznad njih.
Pošto je Norveška zamenila Rusiju kao glavni evropski izvor prirodnog gasa, vojni stručnjaci sumnjaju da su bespilotne letelice delo Moskve. Kao moguće motive za letove dronovima navode špijunažu, sabotažu i zastrašivanje.
Norveška vlada poslala je ratne brodove, brodove obalske straže i borbene avione da patroliraju oko priobalnih objekata. Norveška nacionalna garda stacionirala je vojnike oko kopnenih rafinerija koje su takođe bile zujane od dronova.
Premijer Jonas Gahr Støre pozvao je mornarice NATO saveznika Britanije, Francuske i Njemačke da pomognu u rješavanju onoga što bi moglo biti više od norveškog problema.
Dragoceno malo nafte na moru koja obezbeđuje ogroman prihod Norveškoj koristi 5,4 miliona stanovnika zemlje. Umesto toga, on napaja veliki deo Evrope. Prirodni gas je još jedna roba od kontinentalnog značaja.
„Vrednost norveškog gasa za Evropu nikada nije bila veća“, rekao je Stole Ulriksen, istraživač Kraljevske norveške pomorske akademije. „Kao strateška meta sabotaže, norveški gasovodi su verovatno meta najveće vrednosti u Evropi.
Zatvaranje aerodroma i evakuacija rafinerije nafte i gasnog terminala prošle nedelje zbog uočenih dronova izazvali su ogromne smetnje. Ali kako se zima približava Evropi, postoji zabrinutost da bi dronovi mogli predstavljati veću pretnju za 9.000 kilometara (5.600 milja) gasovoda koji se kreću od norveških morskih platformi do terminala u Britaniji i kontinentalnoj Evropi.
Od početka rata u Ukrajini krajem februara, zemlje Evropske unije su se trudile da zamene svoj uvoz ruskog gasa isporukama iz Norveške. Sumnja na sabotažu gasovoda Severni tok I i II u Baltičkom moru prošlog meseca dogodila se dan pre nego što je Norveška otvorila novi baltički gasovod za Poljsku.
Amund Revhajm, koji je na čelu grupe za Severno more i životnu sredinu norveške policije za jugozapad, rekao je da je njegov tim intervjuisao više od 70 priobalnih radnika koji su primetili dronove u blizini svojih objekata.
„Radna teza je da se njima upravlja sa brodova ili podmornica u blizini“, rekao je Revhajm.
Bespilotne letelice sa krilima imaju veći domet, ali su istražitelji smatrali verodostojnim uočavanje modela sa oštricama u stilu helikoptera u blizini platforme Sleipner, koja se nalazi u gasnom polju u Severnom moru 250 kilometara (150 milja) od obale.
Norveška policija blisko je sarađivala sa vojnim istražiteljima koji analiziraju pomorski saobraćaj. Neki operateri platformi su prijavili da su videli istraživačke brodove pod ruskom zastavom u neposrednoj blizini. Revhajm je rekao da nije ustanovljen nikakav obrazac legalnog pomorskog saobraćaja i da je zabrinut zbog izazivanja nepotrebne, ometajuće brige za radnike.
Ali Ulriksen, sa Pomorske akademije, rekao je da je razlika između ruskih civilnih i vojnih brodova uska i da se prijavljeni istraživački brodovi mogu pošteno opisati kao „špijunski brodovi“.
Hapšenje najmanje sedam ruskih državljana koji su uhvaćeni kako nose ili ilegalno lete dronovima iznad norveške teritorije podiglo je tenzije. U sredu, istog dana kada je dron primetio prizemljene avione u Bergenu, drugom najvećem gradu Norveške, norveška policijska služba bezbednosti preuzela je slučaj od lokalnih službenika.
„Preuzeli smo istragu jer je naš posao da istražujemo špijunažu i sprovodimo pravila sankcija protiv Rusije“, rekao je Martin Bernsen, zvaničnik službe poznatog po norveškom akronimu PST. On je rekao da je „sabotaža ili moguće mapiranje“ energetske infrastrukture stalna briga.
Støre, premijer, upozorio je da će Norveška preduzeti mere protiv stranih obaveštajnih agencija. „Za strane obaveštajne službe nije prihvatljivo da lete dronovima iznad norveških aerodroma. Rusima nije dozvoljeno da lete dronovima u Norveškoj“, rekao je on.
Ruska ambasada u Oslu uzvratila je u četvrtak, tvrdeći da Norveška pati od oblika „psihoze“ koja izaziva „paranoju“.
Istraživač pomorske akademije misli da je to verovatno deo plana.
„Nekoliko dronova je letelo sa upaljenim svetlima“, rekao je on. „Trebalo bi da se posmatraju. Mislim da je to pokušaj zastrašivanja Norveške i Zapada.
Šira zabrinutost je da su oni deo hibridne strategije za zastrašivanje i prikupljanje informacija o vitalnoj infrastrukturi, koja bi kasnije mogla da bude meta sabotaže u potencijalnom udaru na Zapad.
„Ne verujem da idemo ka konvencionalnom ratu sa Rusijom“, rekao je Ulriksen. „Ali hibridni rat… Mislim da smo već u njemu.”