Drevni Mars je možda imao okruženje sposobno da prihvati podzemni svijet koji vrvi mikroskopskim organizmima, izvjestili su u ponedeljak francuski naučnici.
Ali da su postojali, ovi jednostavni oblici života bi tako duboko promenili atmosferu da su pokrenuli Marsovsko ledeno doba i sami sebe ugasili, zaključili su istraživači.
Nalazi pružaju sumoran pogled na puteve kosmosa. Život — čak i jednostavan život poput mikroba — „mogao bi zapravo da prouzrokuje sopstvenu propast“, rekao je glavni autor studije, Boris Sauterei, sada postdoktorski istraživač na Univerzitetu Sorbona.
Rezultati su „malo tmurni, ali mislim da su i veoma stimulativni“, rekao je on u e-poruci. „Oni nas izazivaju da preispitamo način na koji biosfera i njena planeta međusobno deluju.
U studiji objavljenoj u časopisu Nature Astronomi, Sauterei i njegov tim rekli su da su koristili klimatske i modele terena da bi procijenili nastanjivost Marsove kore pre oko 4 milijarde godina kada se smatralo da je crvena planeta u istoj vodi i mnogo gostoprimljivija nego danas. .
Pretpostavili su da su mikrobi koji gutaju vodonik i proizvode metan tada mogli cvetati tik ispod površine, sa nekoliko inča (nekoliko desetina centimetara) prljavštine, više nego dovoljno da ih zaštiti od oštrog dolaznog zračenja. Bilo gde na Marsu bez leda moglo je da se vrvi od ovih organizama, prema Soteriju, baš kao što su to činili na ranoj Zemlji.
Međutim, vjerovatno vlažna, topla klima ranog Marsa bila bi ugrožena tolikom količinom vodonika isisanog iz tanke atmosfere bogate ugljen-dioksidom, rekao je Sauterei. Kako su temperature pale za skoro minus-400 stepeni Celzijusa (minus-200 stepeni Celzijusa), svi organizmi na površini ili blizu nje verovatno bi zakopali dublje u pokušaju da prežive.
Nasuprot tome, mikrobi na Zemlji su možda pomogli u održavanju umerenih uslova, s obzirom na atmosferu u kojoj dominira azot, rekli su istraživači.
Kaveh Pahlevan sa Instituta SETI rekao je da budući modeli klime na Marsu treba da razmotre francusko istraživanje.
Pahlevan je vodio odvojenu nedavnu studiju koja sugeriše da je Mars rođen mokar sa toplim okeanima koji traju milionima godina. Atmosfera bi tada bila gusta i uglavnom vodonik, koji je služio kao gas staklene bašte koji zadržava toplotu koji je na kraju transportovan na veće visine i izgubljen u svemir, zaključio je njegov tim.
Francuska studija je istraživala klimatske efekte mogućih mikroba kada je atmosferom Marsa dominirao ugljen-dioksid i stoga nije primenljiva na ranija vremena, rekao je Pahlevan.
„Ono što njihova studija jasno pokazuje, međutim, jeste da da je (ovaj) život bio prisutan na Marsu“ tokom ovog ranijeg perioda, „oni bi imali veliki uticaj na preovlađujuću klimu“, dodao je on u mejlu.
Najbolja mesta za traženje tragova ovog prošlog života? Francuski istraživači sugerišu neistraženu Hellas Planita, ili ravnicu, i krater Jezero na severozapadnoj ivici Isidis Planite, gde NASA-in rover Perseverance trenutno prikuplja kamenje za povratak na Zemlju za jednu deceniju.
Sledeći na Sauterijevoj listi obaveza: razmatranje mogućnosti da mikrobiološki život još uvek postoji duboko unutar Marsa.
„Da li bi Mars i danas mogli da naseljavaju mikroorganizmi koji potiču iz ove primitivne biosfere? rekao je. „Ako jeste, gde?“
