Više od 29.000 ljudi umrlo je na migrantskim putovanjima u Evropu od 2014. godine, a 5.000 ih je umrlo u poslednje dve godine, saopštila je Međunarodna organizacija za migracije u izveštaju objavljenom u utorak.
Projekat nestalih migranata agencije UN upozorio je na „sve veći broj smrtnih slučajeva na putevima preko Mediterana, na kopnenim granicama ka Evropi i unutar kontinenta“.
Prema njegovom izveštaju, najsmrtonosnija migraciona ruta i dalje je centralni Mediteran, gde je 2.836 migranata i izbeglica umrlo od januara 2021. pokušavajući da stignu do Italije ili Malte prelazeći uglavnom iz Libije i Tunisa.
Drugi najsmrtonosniji je atlantski put od zapadne Afrike do španskih Kanarskih ostrva, gde je od 2021. zabeleženo više od 1.500 smrtnih slučajeva.
Ali istraživači projekta su priznali da je njihov broj verovatno nedovoljan s obzirom na poteškoće u prikupljanju i potvrđivanju informacija o „nevidljivim brodolomima“ – čamcima koji nestaju na moru bez svedoka.
Sve veći broj smrtnih slučajeva primećen je i u drugim oblastima koje se graniče sa Evropom, kao i u Grčkoj, na Zapadnom Balkanu i Lamanšu, navodi se u izveštaju.
Mnogi od smrti „mogli su biti sprečeni brzom i efikasnom pomoći migrantima u nevolji“, navodi se u saopštenju IOM-ovog projekta za nestale migrante.
Po prvi put, projekat je objavio statistiku o smrtnim slučajevima u vezi sa takozvanim odbacivanjem, ili prisilnim protjerivanjem, od strane evropskih vlasti. Izbrojao je 252 smrti na osnovu izveštaja preživelih.
Odbijanje je nezakonito i prema međunarodnom pravu i prema pravu EU jer krši pravo na traženje azila i princip koji zabranjuje povratak bilo koga na mjesto gdje bi se suočio sa stvarnim rizikom od progona, mučenja ili prijetnje po život.
U izvještaju se navodi da je 97 smrtnih slučajeva povezanih sa odbijanjem dokumentovano u centralnom Mediteranu, 70 u istočnom Mediteranu, 58 na kopnenoj granici Turske i Grčke, 23 u zapadnom Mediteranu i 4 na granici Belorusije i Poljske.
„Ovakve slučajeve je skoro nemoguće u potpunosti provjeriti zbog nedostatka transparentnosti, nedostatka pristupa i veoma politizovane prirode takvih događaja, i kao takve ove brojke su vjerovatno potcijenjene u odnosu na pravi broj smrtnih slučajeva“, navodi se u izveštaju. .
Prvi pasus ove priče je ispravljen tako da prikazuje ukupan broj prijavljenih smrtnih slučajeva od 2014. godine, a ne 2019. godine.
