Vukšić je tokom mandata kao direktor Agencije za nacionalnu bezbjednost podnio četiri krivične prijave protiv bivšeg rukovodstva ANB.
„Prva prijava je protiv bivšeg direktora ANB-a (Dejan Peruničić), kada sam prikupio podatke, dokumentaciju i dokaze da je menadžment Agencije nezakonito pratio određene političke neistomišljenike, građane, sveštenike… Praćeni su obični građani koji su imali jednu zajedničku karakteristiku – da su bili protivnici tadašnje vlasti“, rekao je Vukšić u emisiji Referat na Gradskoj RTV.
„Bez obzira što se menadžment ANB-a potrudio da za sobom ne ostavi ništa, ono što ne mogu da unište su ljudi, odnosno svjedoci. Ponašali su se bahato i mislili su da nikad neće doći na udar zakona i pravde. U prvoj krivičnoj prijavi dostavio sam nepobitne dokaze koji se odnose na nezakonito praćenje građana Crne Gore, kao i dokaz da je vrh ANB-a učestvovao u kreiranju afere portala Udar. To nisu indicije ili osnovana sumnja, već dokazi koji se mogu koristiti u sudskom postupku. Ti dokazi ne mogu biti osporeni i dobili su epilog na sudu, a mislim da su okrivljeni i priznali izvršenje krivičnih djela“, istakao je Vukšić.
Druga prijava vezana je za slučaj nezakonitog opserviranja političke partije – tadašnjeg Demokratskog fronta (DF), a treća afera pronalaženja aparata za prisluškivanje u kancelariji tadašnjeg glavnog specijalnog tužioca Milivoja Katnića.
„Četvrta krivična prijava, gdje sam dostavio na hiljade dokaza tužilaštvu… Znam ljude koji su praćeni i nezakonito prisluškivani, ali znajući da mi se bliži kraj na toj poziciji, ubrzao sam taj postupak i pribavljeno je dokaza koliko se moglo. Siguran sam da bi, da je još potrajalo, našli još puta deset dokaza“, rekao je Vukšić.
Advokat Nikola Angelovski izjavio je da je slučaj prisluškivanja crnogorski „Votergejt“ i dokazuje kako i na koji način je vršena zloupotreba državne službe u partijske svrhe.
Na desetine građana se, kako je kazao, pridružilo krivičnom gonjenju Dejana Peruničića zbog prisluškivanja.
„Vjerujem da će biti i na stotine ljudi. To je ogroman krivični spis, to je spis praćenja ljudi tzv. „litijaškog pokreta“ za period od kraja decembra 2019. do avgusta 2020. godine, tu će svako lice koje se bude našlo, a da se utvrdi da je bilo prisluškivano, moći da tuži državu“, rekao je Angelovski.
Istakao je da bi državu proces mogao da košta „barem jedan njen budžet“.
„Ogroman je broj ljudi u pitanju. Postupak dokazuje kako i na koji način je vršena zloupotreba državne službe u partijske svrhe, odnosno za račun vlasti koja je bila u tom momentu na čelu Crne Gore. Ovo je crnogroski „Votergejt“ i rješavanje ovog predmeta je izuzetno značajno za dalju demokratizaciju Crne Gore, a može biti jedan od uslova za ulazak u EU“, smatra Angelovski.
Otvaranje tajnih dosijea uslov je za ulazak u EU, napomenuo je Angelovski, ističući da je neophodno da se to i desi.
„Mislim da je to ostvarivo u Crnoj Gori i da je to princip da žrtva ima pravo na zadovoljenje pravde i oštetu. To će biti katarza za društvo i saznaće se istina“, kazao je Angelovski.
Dodao je i da svako suđenje, a ne samo suđenje zbog nezakonitog prisluškivanja građana, treba da bude otvoreno za javnost.
„Da ovo suđenje nije zatvoreno, prisutni bi bili i predstavnici delegacije EU u Crnoj Gori, to mi je rečeno u pismu gospodina Satlera“, zaključio je Angelovski, a prenosi Gradski.
