Sve veći broj fotografija snimljenih dronom pomaže da steknemo nova saznanja o tamnim dubinama okeana i susretima sa ajkulama koji su bliži nego što možemo i da zamislimo.
Pedesetogodišnja Džoana Stidl se osmehivala dok je puštala dron iznad Atlantskog okeana maglovitog julskog jutra.
Tražila je ajkule.
Stidl je rođena u Sautemptonu, u saveznoj američkoj državi Njujorku.
Odrasla je na plaži uvek čeznući da sazna koja sve stvorenja žive ispod površine.
Sve se promenilo kada je u ruke uzela dron 2015. godine.
Od tada, snima grbave kitove kako izranjaju iz dubine da ogromnim čeljustima progutaju plen i jata sablasnih raža kako plivaju držeći formaciju.
Stidl za snimanje koristi dron koji može da se podigne do oko 122 metra i da leti blizu površine vode.
Neverovatne fotografije koje je napravila privukle su pažnju čak i časopisa Nacionalna geografija.
Ajkule su najuzbudljivije, kaže ona.
Nekoliko njenih snimaka prikazuje ove strašne predatore kako jure jata riba, poput morskih vukova (atlantskih somova).
„Načini njihovog kretanja i interakcije sa vrstama oko njih su zapanjujući“, rekla je ona.
„Kao da dele veliki švedski sto“.
Možda će vas zanimati i ova priča : Ajkule su mu najbolji prijatelji
U poslednjih nekoliko godina, obični ljudi, fotografi, pojedini naučnici, pa čak i organi reda koriste dron za proučavanje i praćenje ajkula, što nam omogućava da vidimo do sada nezabeležene snimke jednog od najozloglašenijih predatora na svetu i jedne od najvećih grabljivica o kojoj najmanje znamo.
Zahvaljujući bespilotnim letelicima možemo da vidimo zadivljujuće snimke iz vazduha velikih belih ajkula kako čereče lešinu grbavog kita, ili mirno plivaju tridesetak centimetara od surfera.
Ali dronovi nam takođe prikazuju opasnosti koje prete iz vode, što je podstaklo razmišljanja o tome kako bi oni mogli da se upotrebe za zaštitu plivača od sve češćih susreta sa ajkulama.
Uz obale Long Ajlenda u saveznoj američkoj državi Njujorku pliva otprilike desetak vrsta ajkula, među kojima su peščane tigraste ajkule i peščane ajkule, a primećene su i male bele ajkule.
Ljudi nisu na njihovom meniju.
Ali ovog leta, pojedine ajkule plivaju previše blizu obali.
Temperatura voda oko Long Ajlenda je usled klimatskih promena porasla i time postala gostoljubivija za ajkule.
Novim zakonima zabranjen je prekomerni izlov atlantskih haringi, koje su primarna hrana ajkula.
To znači da sve veći broj ajkula prilazi bliže obali da se nahrani atlantskim haringama kojih je sad u izobilju, pri čemu je moguće da usput greškom gricnu i ljude koji im se nađu na putu.
Ujedi ajkula su veoma retki.
Prema Svetskoj evidenciji ujeda ajkula , u saveznoj američkoj državi Njujorku je u 2022. godini zabeleženo samo osam neizazvanih ujeda ajkula, od kojih nijedan nije bio smrtonosan.
Ali, samo tokom vikenda početkom jula, bilo je najmanje četiri susreta sa ajkulama u vodama Long Ajlenda.
U jednom takvom susretu, petnaestogodišnji surfer Piter Bankuli je u blizini Fajer Ajlenda zadobio povredu, za koju se veruje da je od ujeda ajkule. (U izjavi za lokalnu medijsku kuću rekao je da će uskoro biti spreman da „ponovo seče talase“).
Posle ovih događaja, guvernerka države Njujorka Keti Hokul naložila je da se dronovima prate ajkule i kada se približe obali, da se plivačima naredi da izađu iz vode.
Međutim, pojedini stručnjaci smatraju da bespilotne letelice nisu naročito delotvorene za praćenje ajkula, jer mogu da ih snime samo dok plivaju blizu površine.
Snimci dronom takođe mogu da izazovu strah od vrsti ajkula sa kojima ljudi plivaju već godinama, kaže Frenk Kevedo, izvršni direktor Prirodnjačkog muzeja Saut Fork na Long Ajlendu.
„Danas, svako ko vidi ajkulu to i ovekoveči i te snimke i fotografije može da postavi na društvenim mrežama koje gleda milioni ljudi“, rekao je on.
„Tako ljudi satanizuju ajkule govoreći ‘Au, one su u našim vodama, poješće ljude'“.
Ovog leta, dronovi su izazvali nepotrebni strah na plaži najmanje jednom.
Ranije u julu, čovek je podigao dron i ugledao je jato velikih riba za koje je pomislio da je 50 ajkula, zbog čega je zatvorena plaža Robert Mozis.
„To je izazvalo paniku“, rekao je Kevedo.
Možda će vas zanimati i ova priča :
Ljudi i dalje smatraju ajkule velikim ljudožderima i to zbog blokbastera Ajkula (Jaws) iz 1975. godine, u kojem je velika bela ajkula kasapila plivače uz obalu američke savezne drvave Masačusetsa.
Već nekoliko decenija naučnici rade istraživanja i nude objašnjenja kako bi promenili stav ljudi prema ajkulama i zaustavi lov do istrebljenja, naročito velikih belih ajkula, rekao je Kevedo.
Pojedini amateri koji koriste dron veruju da bi snimci ajkula koje mirne žive sa nama pomogli u borbi protiv ovakvih zabluda.
Karlos Gauna, koji iz hobija pušta dron nad obalom Malibua u Kaliforniji, napravio je bezbroj snimaka malih belih ajkula koje plivaju tridesetak centimetara od surfera i uopšte ih ne diraju.
Te snimke postavlja na Jutjub kanal Umetnik iz Malibua , da bi gleodaocima pokazao ajkule iz drugog ugla.
„Ljudi veruju da su ajkule agresivne i da su to večno gladna čudovišta“, Gauna je rekao za BBC.
„Kada vidite ajkule u prirodi, napravite okret za 180 stepeni“, rekao je on.
„A one zapravo samo kuliraju'“.
Džon Dod, osnivač Atlantskog instituta za ajkule, veruje da su dronovi korisni za proučavanje ovih životinja.
„Dron ne izaziva promene kretanja ajkula, tako da možete da proučavate šta zaista rade u prirodnom okruženju“, rekao je on.
U Hemptonsu, koji je udaljen oko 4.800 kilometara od Kalifornije, Kevedo i njegove kolege koriste dronove kako bi zaštitili ajkule.
Oni na ajkule postavljaju uređaje za praćenje kako bi prikupljali podatke, kao što su veličina, pol i nivoi kiseonika.
Kevedo smatra da umesto što se snimci ajkula dronom koriste za izazivanje straha ljudi od vode, oni bi zapravo trebalo da prikažu ljudima kako njihove komšije oštrih zuba žive.
Već ove nedelje, posetioci plaže Kupers u Hemptonsu su gledali dronove koje je uzletela policija.
Stanovnica Sautemptona Suzan Mur je rekla da se zbog dronova oseća bezbednije.
„Policajci ih prate i onda nas obaveštavaju“, rekla je šezdesetdevetogodišnjakinja koja je plivala sa prijateljima.
„Ukoliko policija dronom uoči ajkule, neće dozvoliti nikome da uđe u vodu“, dodao je njen prijatelj, sedamdesetogodišnji Džen Ćerato.
Posetioci plaže kažu da im povećano prisustvo dronova nije ulilo dodatni strah od ajkula.
Stedli, koja fotografiše ajkule, kritikovala je upotrebu drona za širenje zabluda o ajkulama.
Za BBC je rekla da je ove životinje snimila vrlo blizu obale Hemptonsa.
Na jednom njenom snimku vidi se 13 ajkula, među kojim je bila i mala bela ajkula, koja je plivala svega tridesetak metara od plaže.
Stedli nikada nije videla nijedan napad ajkula na ljude.
Bespilotna letelica joj pomaže da otkrije veliko prostranstvo Atlantskog okeana i lepote ajkula i drugih morskih stvorenja koja u njemu žive.
„Mi ovde nismo sami“, rekla je ona.
„Mi delimo ovaj prostor“.
Pogled na ajkule dronom „podseti me koliko sam sićušna“, dodaje.
„Ja sam tek zrnce peska na ovoj velikoj planeti“.
