Moskva je u četvrtak saopštila da se 1.730 ukrajinskih boraca predalo u Mariupolju tokom tri dana, uključujući 771 u poslednja 24 sata, tvrdeći da su se predali u daleko većim razmerama nego što je Kijev priznao od kada je naredio da se garnizon povuče.
Konačni ishod najkrvavije evropske bitke decenijama ostao je javno nerešen, bez potvrde o sudbini stotina ukrajinskih vojnika koji su se izdržali u ogromnoj čeličani na kraju skoro tromjesečne opsade.
Ukrajina, koja kaže da ima za cilj da obezbedi razmenu zatvorenika, odbila je da kaže koliko ih je bilo u fabrici ili da komentariše sudbinu ostalih pošto je potvrdila da se nešto više od 250 predalo u prvim satima nakon što im je naredila da se predaju.
Lider ruskih separatista koji kontrolišu tu oblast rekao je da je skoro polovina boraca ostala unutar čeličane, gde su ih podzemni bunkeri i tuneli štitili od višenedeljnog ruskog bombardovanja.
„Više od polovine je već otišlo – više od polovine je položilo oružje“, rekao je Denis Pušilin internet televizijskom kanalu Solovjov lajv. „Neka se predaju, neka žive, neka se pošteno suoče sa optužbama za sve svoje zločine.
Ranjenicima je ukazana medicinska pomoć, a oni koji su u formi odvedeni su u kaznene kolonije i sa njima je dobro lečeno, rekao je on.
Ukrajinski zvaničnici kažu da ne mogu javno da komentarišu sudbinu boraca, pošto se iza kulisa vode pregovori o njihovom spasavanju.
„Država čini najveće napore da izvrši spasavanje našeg osoblja“, rekao je portparol vojske Oleksandr Motuzajnik na konferenciji za novinare. „Svaka informacija javnosti mogla bi da ugrozi taj proces.
Rusija poriče da je pristala na razmenu zatvorenika za njih. Mnogi branioci Azovstalja pripadaju ukrajinskoj jedinici krajnje desničarskog porekla, puku Azov, koji Moskva naziva nacistima i kaže da mora biti krivično gonjen za zločine. Ukrajina ih naziva nacionalnim herojima.
Završetak borbi u Mariupolju, najvećem gradu koji je Rusija do sada zauzela, omogućava ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da odnese retku pobedu u invaziji koju je započela 24. februara. To Rusiji daje potpunu kontrolu nad Azovskim morem i neprekinutom potezom teritorije duž istočne i južne Ukrajine.
Ukrajina kaže da su desetine hiljada civila poginule u skoro tri meseca ruske opsade i bombardovanja koje je uništilo grad. Crveni krst i Ujedinjene nacije kažu da je pravi broj žrtava nebrojan, ali da je u hiljadama, što je čini najkrvavijom bitkom u Evropi, barem od Čečenije i Balkanskih ratova 1990-ih.
Moskva poriče da je ciljala civile u svojoj „specijalnoj vojnoj operaciji“ da razoruža i „denacifikuje“ svog suseda. Ukrajina i Zapad kažu da su ruske snage ubile hiljade civila u ničim izazvanom agresorskom ratu.
Ruske snage su isterane iz severne Ukrajine i oblasti oko prestonice krajem marta i potisnute iz drugog po veličini grada Harkova ovog meseca.
U znak povratka normalnog života u prestonicu, Sjedinjene Države su u sredu ponovo otvorile svoju ambasadu u Kijevu.
„Ukrajinski narod… je odbranio svoju otadžbinu pred nesavesnom invazijom Rusije, i kao rezultat toga, zvezde i pruge ponovo lete iznad ambasade“, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken.
Ali Rusija i dalje pritiska svoju glavnu ofanzivu koristeći masovnu artiljeriju i oklop, pokušavajući da zauzme više teritorije u istočnom Donbasu, koji se sastoji od regiona Donjeck i Lugansk, na koje Moskva polaže pravo u ime separatista.
Ukrajinski generalštab saopštio je u četvrtak da su ruski napadi bili usredsređeni na Donjeck. Ruske snage su „pretrpele značajne gubitke“ oko Slavjanska severno od Donjecka.
Policija je u četvrtak na Telegramu saopštila da je dvoje dece ubijeno u donjeckom gradu Lajman. Serhii Gaidai, guverner susedne oblasti Lugansk, rekao je da su četiri osobe poginule, a tri ranjene u granatiranju grada Severodonjecka na liniji fronta.
U Rusiji, regionalni guverner pograničnog regiona Kursk optužio je ukrajinske snage za granatiranje pograničnog sela, ubivši najmanje jednog civila. Obe strane se nedeljama međusobno optužuju za prekogranično granatiranje.
izvor Rojters
