Više od 250 ukrajinskih boraca predalo se ruskim snagama u čeličani Azovstal u Mariupolju i Kijevu saopštilo je da je naredilo evakuaciju celog garnizona, najavljujući kraj najkrvavije bitke u Evropi poslednjih decenija.
Rojters je video kako autobusi napuštaju čeličanu preko noći, a petorica njih stižu u grad Novoazovsk koji drže Rusi, gde je Moskva saopštila da će biti zbrinuti od rana.
U jednoj, označenoj latiničnim slovom ‘Z’ koje je postalo simbol ruskog juriša, ranjenici su ležali na nosilima visokim tri kreveta. Jednog čoveka su izvukli, sa glavom čvrsto umotanom u debele zavoje.
Dok su obe strane govorile o dogovoru prema kojem će sve ukrajinske trupe napustiti ogromnu čeličanu, mnogi detalji još nisu bili objavljeni, uključujući koliko je boraca ostalo unutra i da li je bilo kakav oblik razmene zarobljenika unapred dogovoren.
Kremlj je saopštio da je predsjednik Vladimir Putin lično garantovao da će zatvorenici biti tretirani u skladu sa međunarodnim standardima.
Garnizon „Mariupolj“ je ispunio svoju borbenu misiju“, navodi se u saopštenju Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine.
„Vrhovna vojna komanda je naredila komandantima jedinica stacioniranih na Azovstalju da spasu živote ljudstva…Branioci Mariupolja su heroji našeg vremena.
Na snimku ruskog ministarstva odbrane vidi se kako borce napuštaju fabriku po danu, neki nose na nosilima, a druge s podignutim rukama kako bi ih ruske trupe pretraživale.
Rusija je saopštila da je najmanje 256 ukrajinskih boraca „položilo oružje i predalo se“, uključujući 51 teško ranjenog. Ukrajina je saopštila da su 264 vojnika, uključujući 53 ranjena, napustila fabriku i da su u toku napori da se izvuku ostali.
Čini se da je predaja označila kraj bitke za Mariupolj, gde Ukrajina veruje da su desetine hiljada ljudi ubijene tokom mjeseci ruskog bombardovanja i opsade.
Grad sada leži u ruševinama. Njeno potpuno zauzimanje je najveća pobeda Rusije u ratu, dajući Moskvi potpunu kontrolu nad obalom Azovskog mora i neprekinutim delom istočne i južne Ukrajine veličine Grčke.
Ali to dolazi pošto je ruska kampanja posustala na drugim mjestima, sa njenim trupama oko grada Harkova na sjeveroistoku koje se u poslednje vreme povlače najbržim tempom otkako su isterane sa severa i oblasti oko glavnog grada Kijeva krajem marta.
Vlasti sa obije strane dale su malo naznaka o konačnoj sudbini poslednjih branilaca Mariupolja. Zamjenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk rekla je da Kijev ima za cilj da organizuje razmenu zarobljenika za ranjene Ukrajince kada se njihovo stanje stabilizuje, ali nijedna strana nije otkrila uslove bilo kakvog konkretnog sporazuma.
„Nadamo se da ćemo uspeti da spasimo živote naših momaka“, rekao je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski. „Među njima ima teško ranjenih. Njima se zbrinjavaju. Ukrajini su potrebni živi ukrajinski heroji.
Ujedinjene nacije, koje su pomogle civilima da se evakuišu iz Azovstala ovog mjeseca, nisu bile operativno uključene u evakuaciju, rekao je portparol UN-a Saviano Abreu.
PRIJAVLJENO TEŠKO GRANTIRANJE
Mariupolj je najveći grad koji je Rusija zauzela od svoje invazije 24. februara, dajući Moskvi jasnu pobedu po prvi put u mesecima, tokom kojih se njena kampanja u Ukrajini uglavnom suočavala sa vojnom katastrofom protiv potcenjenog neprijatelja.
U saopštenju od ponedeljka, puk Azov, ukrajinska jedinica koja je izdržala u čeličani, rekao je da je postigao svoj cilj tokom 82 dana otpora tako što je omogućio odbranu ostatka zemlje. Opširnije
„U cilju spasavanja života, ceo garnizon Mariupolja sprovodi odobrenu odluku Vrhovne vojne komande i nada se podršci ukrajinskog naroda“, navodi se u saopštenju.
Puk, koji je sada deo ukrajinskih teritorijalnih odbrambenih snaga, nastao je kao krajnje desničarska milicija, a Moskva je poraz svojih boraca prikazala kao centralni cilj svog navedenog cilja „denacifikacije“ Ukrajine.
Ujedinjene nacije i Crveni krst kažu da su hiljade civila poginule pod ruskom opsadom nekada prosperitetne luke od 400.000 ljudi, sa stvarnim nebrojenim žrtvama, ali zasigurno najgorim u Evropi barem od ratova 1990-ih u Čečeniji i na Balkanu.
Mjesecima su stanovnici Mariupolja bili oterani u podrume pod neprekidnim bombardovanjem, bez pristupa hrani, slatkoj vodi ili grejanju, a tela su zatrpana ulicama. Dva štrajka – na porodilište i pozorište gde su se sklonile stotine ljudi – postali su svijetski amblemi ruske taktike razaranja naseljenih centara.
Veruje se da je hiljade civila sahranjeno u masovnim grobnicama ili improvizovanim jamama u baštama. Ukrajina kaže da je Moskva poslala mobilne kamione za kremaciju da izbriše dokaze o smrtnim slučajevima civila i prisilno deportovala hiljade stanovnika u Rusiju.
Moskva poriče da je ciljala civile ili da ih deportuje, i kaže da je primila izbeglice. Kaže da sada vraća normalan život u grad, deo regiona Donbas za koji tvrdi u ime separatista koje podržava od 2014.
Na drugim mjestima, ukrajinske snage napreduju poslednjih dana svojim najbržim tempom više od mjesec dana, terajući ruske snage iz oblasti oko Harkova, drugog po veličini grada u Ukrajini.
Ukrajina kaže da su njene snage stigle do ruske granice, 40 km severno od Harkova. Takođe su se potisnuli najmanje do reke Siverski Donec 40 km istočno, gde bi mogli da ugroze linije snabdevanja glavnog napredovanja Rusije u Donbasu.
Rusija i dalje vrši pritisak na to napredovanje, uprkos velikim gubicima, uključujući i neuspeli prelaz rijeke prošle nedelje. Kancelarija Zelenskog saopštila je u utorak da je cijela linija fronta oko Donjecka bila pod stalnim masovnim granatiranjem.
Kao odgovor na invaziju, istorijski nesvrstane Finska i Švedska objavile su planove za pridruživanje NATO-u, dovodeći do samog širenja zapadne alijanse na koju se Putin pozivao kao jedno od glavnih opravdanja za svoju „specijalnu vojnu operaciju“.
Posle nedelja u kojima je Rusija pretila neodređenom odmazdom, izgledalo je da se Putin spustio, rekavši u ponedeljak da Rusija nema „nema problema“ ni sa Finskom ni sa Švedskom, i da njihovo članstvo u NATO-u neće biti problem ukoliko alijansa tamo ne rasporedi dodatne trupe ili oružje.
Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je u utorak da „verovatno neće biti velike razlike“ ako Finska i Švedska uđu u NATO, pošto su već sarađivale u vojnim vežbama alijanse.
