U protekle dve decenije, Kina je značajno pojačavala trgovinu sa Afrikom i ulagala milijarde dolara u izgradnju puteva, železničkih pruga i luka širom kontinenta.
To je urađeno preko Foruma o kinesko-afričkoj saradnji, ili FOCAC-a – konferencije koja se održava svake tri godine da bi se odlučilo kako afričke zemlje i Kina mogu da rade najbolje zajedno.
Ovogodišnje zasedanje započelo je u sredu u Pekingu i traje do petka, kada će se kineski premijer Si Đinping obratiti konferenciji.
Kina je nedavno promenila strategiju i nudi Africi više proizvoda visoke tehnologije i „zelene ekonomije“.
U poslednjih dvadeset godina, Kina je postala najveći trgovinski partner Afrike, ubedljivo najveći investitor u afričke zemlje, i njihov ubedljivo najveći zajmodavac.
Godine 2022. (poslednja godina za koju u celosti postoje podaci), Kina je obavila trgovinskih poslova u vrednosti većoj od 250 milijardi dolara.
Uglavnom je uvozila sirovine kao što su nafta i minerali, a izvozila najviše proizvedenu robu.
Godine 2022. uložila je pet milijardi dolara u afričke ekonomije, uglavnom da bi izgradila nove saobraćajne veze i energetske pogone i otvorila rudnike.
Kineske kompanije su 2022. godine zaradile skoro 40 milijardi na ovim projektima.
U Africi sada ima 3.000 kineskih kompanija, prema Svetskom ekonomskom forumu.
Kina takođe ima 134 milijarde dolara neotplaćenih kredita u afričkim zemljama, od novca koji je pozajmila za izgradnju.
Ona drži oko 20 odsto svih dugova koje afričke zemlje imaju prema ostatku sveta.
Međutim, u poslednje vreme je došlo do smanjenja kineskih kredita afričkim zemljama i njenih ulaganja u Africi.
To je zato što mnoge afričke države imaju problem da otplate dugove za infrastrukturu koju je Kina izgradila u njihovim zemljama, kaže profesor Stiv Cang sa SOAS-a, na Univerzitetu u Londonu.
„Kina je rado pozajmljivala novac za projekte u Africi kao što je železnica koje zapadne zemlje i Svetska banka nisu želeli da finansiraju, zato što nije postojala komercijalna računica za njih“, kaže on.
„Sada su mnoge afričke zemlje otkrile da ne dobijaju dovoljno povraćaja od tih projekata da bi mogle da otplate kredite.“
„Danas su kineski zajmovi Africi malko promišljeniji“, kaže doktor Aleks Vajns iz Četam Hausa, londonske ekspertske grupe za spoljnu politiku.
„Oni traže projekte koji bolje mogu da se unovče.“
Kina takođe preusmerava pažnju sa nuđenja afričkim zemljama velikih infrastrukturnih projekata za stvari kao što su putevi, pruge i luke na opremanje visokom tehnologijom kao što su 4G i 5G telekomunikacione mreže, svemirski sateliti, solarni paneli i električna vozila.
„Kina je optužena da zatrpava afričko tržište električnim vozilima“, kaže doktor Vajns.
„To je jedan od načina da Kina izveze svoje nove najsavremenije zelene tehnologije.“
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE .
Kina je počela da gradi krupne poslovne veze sa afričkim zemljama od 1999. godine, kad je Kineska komunistička partija pokrenula strategiju Izlaska.
Forum o kinesko-afričkoj saradnji (FOCAC) održao je prvo zasedanje 2003. godine i sada je partnerska platforma za Kinu i 53 afričke zemlje.
Isprva je za Kinu naglasak bio na uvozu što više sirovina iz Afrike, kako bi mogla da proizvodu robu za izvoz širom sveta, prema doktoru Vajnsu.
„Kina je pozajmila velike količine novca Angoli za izgradnju infrastrukture, da bi dobijale naftne zalihe zauzvrat“, kaže on.
„Ovi projekti su takođe omogućavali poslove za kineski narod. U jednom trenutno je u Angoli bilo više od 170.000 kineskih radnika.“
Kina opisuje ulaganje u Afriku kao „dobitnu kombinaciju“.
Međutim, građevinski projekti koje je Kina završila u Africi doneli su vrlo malo koristi za meštane, kaže profesor Cang, i izazvali su veliko nezadovoljstvo među njima.
„Kineske firme uglavnom dovode vlastite radnike i ne omogućavaju mnogo lokalnih radnih mesta“, kaže on.
„Takođe, vlada utisak da oni upošljavaju radnike na poslovima sa surovim uslovima rada.“
Zajmovi afričkim zemljama vinuli su se u nebesa u godini posle 2013, kad je Kina pokrenula Inicijativu pojasa i puta kako bi unapredila trgovinske mreže širom Afrike i Azije.
Ona je vrhunac doživela sa preko 28 milijardi dolara 2016. godine.
Kina je optužena da je pozajmljivala Africi na izrabljivački način, ubeđujući vlade da pozajme ogromne sume novca, a potom zahtevajući koncesije od njih kad počnu da imaju problema sa otplaćivanjem.
Angola je nagomilala dugove od 18 milijardi dolara Kini, Zambija više od 10 milijardi dolara, a Kenija 6 milijardi dolara, prema podacima Četam Hausa.
Sve one su imale velikih problema da otplate te sume.
Kina je često pozajmljivala novac afričkim državama i vezivala otplate za njihove zarade od izvoza sirovina.
Ti sporazumi su pomogli Kini da stekne kontrolu nad nekoliko rudnika minerala u zemljama kao što je Kongo.
Šef Afričke razvojne banke Akinvumi Adesina rekao je novinskoj agenciji Asošijejted Pres da vlade treba da izbegavaju ove tipove kredita.
„One su naprosto loše, najpre i iznad svega zato što ne možete pravilno da naplatite imovinu“, kaže on.
„Ako imate minerale ili naftu ispod zemlje, kako određujete cenu za dugoročni ugovor? To je veliki izazov.“
Međutim, kaže doktor Vajns: „Kineska ‘diplomatija dužničkih klopki’ zapravo ne postoji.
„Kina se ponekad ponaša izrabljivački kad ima posla sa nekom slabom državom“, kaže on, „ali jače vlade mogu da posluju sa njom a da se ne uvale u visoke dugove.“
FOCAC, koji je započeo u Pekingu u sredu, najsveobuhvatnija je i najbolje ustanovljena partnerska platforma između afričkih zemalja i bilo koje svetske sile, prema doktorki Širli Ze Ju iz Londonske škole ekonomije.
Svake tri godine, ona određuje nove ciljeve i prioritete.
„To je u ogromnoj meri strategija koja najbolje angažuje Kinu kao afričkog spoljnog partnera“, kaže ona.
„Krajem veka, 40 odsto svetskog stanovništva živeće u Africi“, kaže ona.
„Nije nikakva tajna da Afrika drži ključ globalne ekonomske budućnosti.“
Međutim, kineski interesi u Africi nisu samo komercijalni, već su u politički, kaže doktor Vajns.
„U Ujedinjenim nacijama imate više od 50 afričkih zemalja“, kaže on.
„Ona je ubedila skoro svaku od njih da povuče priznanje Tajvana kao države.“
„Sada stičemo jasniju sliku o tome šta Kina želi od Afrike“, kaže profesor Cang.
„Ona želi da postane zaštitnica Globalnog juga i da iskoristi taj položaj da pojača uticaj u Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama. Kina želi da afričke zemlje budu njena ‘pomoćna sporedna glumačka postava’.“
FOCAC, kaže on, nije udruženje ravnopravnih.
„Postoji veliki neravnoteža snaga. Ako se slažete sa Kinom, onda ste dobrodošli. Niko neće reći da se ne slaže s onim što ona planira da uradi.“
