27 država članica EU dalo je u utorak konačno odobrenje za zabranu prodaje novih automobila na fosilna goriva do 2035. godine, nakon što je Njemačka odustala od pokušaja blokiranja u posljednjem trenutku.
Glasanje je bilo formalnost nakon što su ambasadori u ponedeljak podržali prekretnički sporazum.
Većina ministara energetike u bloku je u utorak na sastanku u Briselu stavila pečat na zabranu, a protiv je bila samo Poljska. Bugarska, Italija i Rumunija su bile uzdržane.
Zabrana motora sa unutrašnjim sagorevanjem je kritičan deo nastojanja bloka da bude klimatski neutralan do 2050. godine, sa nultom emisijom gasova staklene bašte.
To je zapravo trebalo da bude odobreno ranije ovog meseca, ali je Berlin frustrirao svoje partnere iz EU povlačenjem podrške i zahtevanjem izuzeća za sintetička goriva.
Potez Njemačke bio je kontroverzan pošto je sporazum već prošao u okviru tradicionalnog zakonodavnog procesa EU.
Goriva za koja je Berlin tražio izuzetna pravila su još uvek u razvoju i moraju se proizvoditi korišćenjem niskougljenične struje. Ekološki aktivisti se protive takvim gorivima.
Ali proizvođači u Nemačkoj, jednoj od najvećih svetskih zemalja za proizvodnju vozila, rekli su da bi goriva mogla da omoguće upotrebu motora sa unutrašnjim sagorevanjem posle 2035. godine.
Kritičari kažu da je blokada Nemačke rezultat unutrašnje politike, pri čemu je kancelar Olaf Šolc pod pritiskom da zadrži koaliciju koju čine njegovi socijaldemokrate i rivalski Zeleni i liberali.
Njegovi liberalni partneri su želeli izuzeće.
U subotu je došlo do prodora nakon višenedeljnih prepirki između Evropske komisije, izvršnog ogranka EU i nemačkog ministarstva saobraćaja kako bi se rešio spor.
Vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem mogu nastaviti da se registruju i nakon 2035. ako koriste samo goriva koja su neutralna u emisiji CO 2, rekao je u subotu nemački ministar saobraćaja Folker Vising.
„Sa današnjim konačnim glasanjem u Savetu EU, EU je napravila važan korak ka mobilnosti sa nultom emisijom“, napisao je na Tviteru šef Komisije za klimu Frans Timermans.
