Ali Bongo, predsednik Gabona svrgnut u vojnom puču, čovek je sa mnogo lica.
Za neke je on razmaženi princ plejboj koji je vladanje naftom bogatim Gabonom smatrao prirodnim pravom stečenim rođenjem; nekadašnji fank pevač koji je zakoračio u očeve cipele kako bi nastavio porodičnu (sada već skoro 56-godišnju) vladavinu.
Za druge, on je reformator – čovek koji nastoji da oporavi privredu i unapredi međunarodni status Gabona sa ambicioznim ekološkim planom.
Ali očigledan vojni udar izbacio je na površinu napetosti u ovoj zemlji u kojoj živi tek nešto više od dva miliona ljudi.
Vojni oficiri su saopštili da preuzimaju vlast i da poništavaju rezultate subotnjih izbora na kojima je Ali Bongo pobedio, ali opozicija kaže da su izbori namešteni.
Vojska kaže da je Bonga stavila u kućni pritvor.
Ali Bongo je rođen kao Alen Bernar Bongo u susednom Kongu-Brazavilu u februaru 1959. godine.
Čak je i njegovo rođenje bilo kontroverzno – godinama kolaju glasine, koje je on uvek poricao, da je usvojen sa jugoistoka Nigerije u vreme rata u Bijafranu.
Mladi Alen Bernar je još bio u osnovnoj školi kada je njegov otac Omar Bongo preuzeo vlast u Gabonu 1967. godine.
Međutim, već tada su postavljeni temelji za kritike koje će ga proganjati kasnije u životu.
„Nije rođen u predsedničkoj palati. Imao je oko osam godina kada je njegov otac postao predsednik“, rekao je Fransoa Golm, francuski istoričar i poznavalac gabonske politike, za BBC.
„Zbog toga što nije pohađao najbolje škole u Librvilu i što nije učio lokalne jezike bili su izvor potonjih kritika“.
Sa devet godina, Ali Bongo je poslat u privatnu školu u luksuznom pariskom predgrađu, a kasnije na Sorbonu gde je studirao pravo.
Ovo međunarodno obrazovanje navelo je mnoge u Gabonu da ga vide kao autsajdera.
Alen Bernar je potom postao Ali, a sa ocem Omarom 1973. godine prešao je u islam.
Njih dvojica su jedini članovi njihove porodice koji su to učinili.
Ova odluka je u Gabonu doživljena kao način za privlačenje investicija iz muslimanskih zemalja.
Ali stariji Bongo, koji je ranije bio animista i nije primio hrišćansku veru, navodio je duhovne razloge za preobraćenje.
Za mladog Alija Bonga politika nije bila sve.
U ranoj dobi je pokazao strast prema fudbalu i muzici, što je nasledio od majke, gabonske pevačice Pejšns Dabani.
Reputacija plejboja u mladosti zacementirana je objavljivanjem njegovog albuma A Brand New Man (Potpuno novi čovek) iz 1977. godine, koji je producirao Čarls Bobit, menadžer fank legende Džejmsa Brauna.
„ Dozvoli mi da budem tvoj drag i , Tvoje sve, do kraja sveta „, peva Bongo u naslovnoj numeri.
Četiri godine posle objavljivanja albuma, pažnju je usmerio na politiku.
U očevoj vladi, Ali Bongo je 10 godina bio ministar odbrane.
Pre toga, bio je ministar spoljnih poslova Gabona 1989. godine, ali je posle tri godine morao da se povuče zbog ustavnih promena prema kojima su ministri morali da budu stariji od 35 godina.
On je tada imao 32 godine.
Međutim, čini se da nije odmah viđen kao očev naslednik na vlasti.
„U početku, narod Gabona nije doživljavao Alija Bonga kao ozbiljnog kandidata“, rekao je Golm.
„Ali na kraju je bio mnogo ubedljiviji nego što je izgledao. Ljudi su prvi put videli da može da bude ozbiljan političar kada je restrukturirao vojsku.“
U vreme kada je njegov otac umro 2009. godine, glasači Gabona još nisu bili ubeđeni u Alijeve političke i državničke sposobnosti.
Međutim, Ali Bongo se tada predstavio u drugačijem svetlu, svedeno se oblačeći i obilazeći provincije u predizbornim kampanjama.
Na kraju je izabran, osvojivši 42 odsto glasova.
„Osvojio sam glasove, nisu mi pali sa neba“, rekao je o pobedi na izborima.
Ali tokom celog njegovog predsedničkog mandata, njegovi protivnici su dovodili u pitanje legitimitet Alija Bonga.
Ove sumnje i pitanja posebno su bila izražena 2016. godine kada je glavni izazivač na predsedničkim izborima bio Žan Ping, bivši predsednik Afričke unije, koji je oženjen sestrom Alija Bonga sa kojom ima dvoje dece.
Ping je posebno ukazao na krađu na izborima u jednom od glavnih uporišta predsednika, provinciji Ot-Ogoue, gde je Bongo osvojio 95 odsto glasova, a odziv je tamo bio 99,9 procenata glasača.
Bongo je tada pobedio na izborima sa najmanjom razlikom – samo 6.000 glasova.
Predstavnici građanskog sektora takođe su ukazivali na nameštanje izbora, što je vladajuća Gabonska demokratska partija (PDG) negirala.
Grupe za ljudska prava tvrde i da je porodica Bongo pretvorila Gabon u „kleptokratski režim“, pljačkajući prirodna bogatstva zemlje, pre svega naftu i prašume.
Predstavnici opozicije već dugo optužuju članove porodice za proneveru javnog novca i da vode zemlju kao da je njihovo privatno vlasništvo.
Naslovne strane medija 2017. godine vrvele su od fotografija navijača Real Madrida dok se predsednik Bonga vozio po prestonici u luksuznom automobilu u društvu argentinskog fudbalera Lionela Mesija, tada fudbalera Barselone, najvećeg rivala madridskog kluba.
Sedmogodišnja istraga francuske policije o korupciji među članovima porodice Bongo, otkrila je da poseduju 39 nekretnina u Francuskoj i devet luksuznih automobila.
Ali na tome je sve završeno.
Nije bilo dovoljno dokaza o nelegalno stečenoj imovini da bi se optužio bilo ko od članova porodice, javila je tada francuska novinska agencija AFP.
Porodica je kategorično demantovala sve optužbe.
Novinari su ukazali i na bliske i lične veze sa elitnim porodicama u Gabonu kao dokaz moćne mreže pokroviteljstva.
Afrički sajt Žen Afrik ( Jeune Afrique ) ih je označio kao „feudalce“.
Bonga su kritikovali i zbog njegove istaknute uloge u masonima – tajnom društvu čiji je gabonski ogranak upravo on vodio kao gospodar lože.
On je jedan od nekolicine skorašnjih i sadašnjih frankofonskih afričkih predsednika čije je članstvo u masonima bilo javno – ostali su Denis Sasu Ngeso iz Konga iz Brazavila, Idris Debi iz Čada i bivši predsednik Centralnoafričke Republike Fransoa Bozize, prema francuskom piscu Vensanu Igou .
Međutim, njegove pristalice ukazuju na njegovu želju da diverzifikuje ekonomiju koja zavisi od nafte u Gabonu, suočena sa opadanjem rezervi nafte.
Analitičar Pol Meli iz britanskog Čatam hausa rekao je za Gardijan da Ali Bongo „brzo i jasno razmišlja i vidi da je poteškoća sa proizvodnjom sirovina to što ne otvara mnogo radnih mesta“.
„Njegov cilj je bio da pomeri Gabon ka visokotehnološkim granama privrede“, rekao je Meli.
Uprkos ovoj strategiji, naftni sektor je činio 38,5 odsto Bruto društvenog proizvoda zemlje i 70,5 odsto izvoza u 2020. godini, saopštila je Svetska banka.
Kritičari kažu da je predsednik malo učinio da bogatstvo od nafte usmeri na mnoge ljude koji živi u siromaštvu.
Ali Bongo je obezbedio nova ulaganja u rudarstvo i „ozbiljan napor da se razvije ekološki održiviji pristup korišćenju prašume“, rekao je Meli za BBC.
Predsednikova strategija zaštitila je udeo Gabona u kišnoj šumi basena Konga i pomogla zemlji da ostane jedan od retkih apsorbera ugljen-dioksida na svetu.
A 2021. godine, Gabon je postao prva afrička zemlja koja je novčano nagrađena za smanjenje emisije ugljenika tako što je zaštitila prašume.
Ali Bongo je koristio sopstvene kontakte za jačanje privrede, putujući svetom da pronađe nove investitore i partnere u zemljama poput Saudijske Arabije i Kuvajta, dok i dalje održava bliske veze sa Francuskom.
Tokom posete Saudijskoj Arabiji na investicionoj konferenciji u oktobru 2018. Bongo je imao moždani udar.
Skoro godinu dana bio je van politike, a početkom 2019, posle poziva da se povuče, pobunjeni vojnici su pokušali državni udar.
Međutim, puč je propao i vlasti su uhapsile pobunjenike.
Kada se vratio na funkciju, Bongo je krenuo u promenu sopstvenog imidža, predstavljajući se za odlučnog i oštrog čoveka koji iskorenjuje „izdajnike“ i „profitere“ u vlastitom okruženju.
Istovremeno se, međutim, mučio da se izbori sa uvreženim mišljenjima da je zdravstveno ugrožen i nesposoban da vodi zemlju.
Na krunisanju britanskog kralja Čarlsa Trećeg 2023. godine hodao je oslanjajući se na štap.
Nekoliko meseci kasnije, vojska je izvela državni udar, drugi put u četiri godine, a Bongo je u kućnom pritvoru.
Ubrzo po objavi o preuzimanju vlasti, oduševljeni stanovnici su preplavili ulice, mašući gabonskim zastavama i aplaudirajući vojsci.
Očigledno je da mnogi u Gabonu traže promenu i posle 53 godine izgleda da vreme vladavine porodice Bongo pri kraju.
