Više od 44 osoba je povrijeđeno tokom protesta u Gruziji koji su izbili nakon štro je vlada te zemlje saopštila da obustavlja pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, saopštili su danas lokalni zvaničnici.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Gruzije saopštilo je da je hospitalizovano 27 demonstranata, 16 policajaca i jedan novinar.
Tokom prethodne noći više desetine hiljada demonstranata okupilo se ispred parlamenta bacajući kamenje i paleći vatromet, dok je policija upotrebila silu kako bi ih rastjerala.
Premijer Irakli Kobahidze upozorio je da će „svako kršenje zakona biti dočekano sa punom strogošću zakona“.
On je rekao da nije tačno da su evropske integracije Gruzije zaustavljene: „Jedino što smo odbacili je sramna i uvredljiva ucjena, koja je, u stvari, bila značajna prepreka evropskim integracijama naše zemlje“, objasnio je.
Kobahidze je takođe odbacio izjavu američkog Stejt dipartmenta da suspenduje svoje strateško partnerstvo sa Gruzijom: „Vidite da odlazeća administracija pokušava da novoj administraciji ostavi što teže nasljeđe. Oni to rade u vezi sa Ukrajinom, a sada i sa Gruzijom“, rekao je on.
Sporna pobjeda vladajuće partije Gruzijski san na parlamentarnim izborima 26. oktobra, koji su viđeni kao referendum o težnjama Gruzije da se pridruži EU, izazvala je velike demonstracije i dovela do bojkota parlamenta od strane opozicije.
Opozicija je saopštila da je glasanje bilo lažirano uz pomoć Rusije, kako bi Moskva mogla da zadrži Tbilisi u svojoj orbiti.
Govoreći za Asošijeted pres u subotu, prozapadna predsjednica Gruzije Salome Zurabišvili rekla je da Gruzijski san kontroliše glavne institucije. „Mi ne tražimo revoluciju. Tražimo nove izbore, ali u uslovima koji će obezbijediti da volja naroda više ne bude lažno predstavljena ili pokradena“, rekla je ona.
Poslanici EU pozvali su na ponavljanje parlamentarnih izbora u roku od godinu dana pod međunarodnim nadzorom i nezavisnom izbornom administracijom. Oni su takođe pozvali EU da uvede sankcije i ograniči formalne kontakte sa gruzijskom vladom.
EU je Gruziji dodijelila status kandidata u decembru 2023. godine pod uslovom da ispuni preporuke bloka, ali je stavila na čekanje njeno pristupanje i prekinula finansijsku podršku ranije ove godine nakon usvajanja zakona o „stranom uticaju“ za koji se veruje da je donet pod ruskim uticajem i da predstavlja udar na demokratske slobode.
