Kroz prašumu u Boliviji hodamo sa Martinom Kanči Nejtl, dok naokolo lete crveni leptirići, i molimo je da zastane jer naš tim ne uspeva da drži korak sa njom.
Njena lična karta pokazuje da ima 84 godine, ali u roku od 10 minuta može da iskopa tri rizoma drvenaste biljke juke i u samo dva poteza poseče drvo banane.
Ona stavlja ogromnu gomilu voća na leđa i kreće kući sa parcele na kojoj uzgaja manioku, kukuruz, banane, i pirinač.
Martina je jedna od 16.000 Čimana, polunomadskog autohtonog naroda koji živi duboko u amazonskoj prašumi, 600 kilometara severno od glavnog grada Bolivije, La Paza.
Njena snaga nije neobična za Čimanu njenih godina.
Naučnici su zaključili da pripadnici ove zajednice imaju najzdravije arterije od svih koje su do sada proučavane i da njihov mozak stari sporije od mozga ljudi u Severnoj Americi, Evropi i drugim delovima sveta.
Čimana ima jako malo.
Oni su jedan od poslednjih naroda na planeti koji se bavi isključivo lovom, potragom za hranom i uzgajanjem kultura.
Istovremeno, ima ih dovoljno da budu značajan naučni uzorak.
Istraživači, predvođeni antropologom Hilardom Kaplanom sa Univerziteta u Novom Meksiku, proučavaju ovaj narod već dve decenije.
U sedećim aktivnostima provode samo 10 odsto vremena po dnevnom svetlu, a industrijsko društvo 54 odsto.
Prosečan lov, na primer, traje više od osam sati tokom kog pređu 18 kilometara.
Oni žive na obali reke Manikija, otprilike 100 kilometara čamcem od najbližeg grada, i teško im je da stignu do mesta gde mogu da nabave prerađenu hranu, alkohol i cigarete.
Istraživači su otkrili da samo 14 odsto kalorija unose iz masti, a stanovnici Sjedinjenih Država (SAD) više nego dvostruko, 34 odsto.
Kako im je ishrana bogata vlaknima, 72 odsto kalorija dobijaju iz ugljenih hidrata, a stanovnici SAD-a 52 odsto.
Proteine dobijaju od životinja koje love, kao što su ptice, majmuni i ribe.
Namirnice nikada ne prže.
Prvi rad profesora Kaplana i njegovog kolege, Majkla Gurvena sa Univerziteta Kalifornije u Santa Barbari, bio je antropološke prirode.
Ali primetili su da stariji Čimani ne pokazuju znakove bolesti tipičnih za starost, kao što su povišeni krvni pritisak, dijabetes i srčani problemi.
Onda im je pažnju privukla studija objavljena 2013. godine.
Tim koji je predvodio američki kardiolog Rendal S. Tomson koristio je kompjuterizovanu tomografiju (CT) za ispitivanje 137 mumija iz drevnih civilizacija Egipta, Inka i Aleuta.
Kako ljudi stare, nagomilavanje masti, holesterola i drugih supstanci može dovesti do zadebljanja i stvrdnjavanja arterija, što uzrokuje bolest aterosklerozu.
Takve znakove pronašli su u 47 mumija, što dovodi u pitanje pretpostavke da je uzrok takvih stanja savremeni način života.
Dva istraživačka tima su udružila snage i skenirali su 705 Čimana uređajem za kompjuterizovanu tomografiju da utvrde kalcijum skor – prisustvo plaka u koronarnim arterijama, čija vrednost je važna za procenu rizika od srčanog udara.
Njihova studija, koja je prvi put objavljena u naučnom časopisu Lansetu 2017. godine, pokazala je da je kod 65 odsto Čimana starijih od 75 vrednost kalcijum skora bila nula, tačnije da nemaju plak.
Radi poređenja, većina Amerikanaca u toj dobi (80 odsto) ima plak u arterijama.
„Arterije 75-godišnjeg Čimana izgledaju kao arterije 50-godišnjeg Amerikanca“, kaže Kaplan.
U drugoj fazi istraživanja, čiji nalazi su objavljeni 2023. godine u stručnom časopisu Akademije nauka SAD-a (P roceedings of the National Academy of Science ), utvrđeno je da stariji Čimani imaju do 70 odsto manje znakova atrofije mozga od ljudi iste dobi u industrijalizovanim zemljama kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo (UK), Japan i SAD.
„Ni kod jednog odraslog Čimana nismo pronašli Alchajmerovu bolesti – to je neverovatno“, kaže nam bolivijski lekar Danijel Eid Rodrigez, koordinator medicinskog istraživanja.
Međutim, starost pripadnika naroda Čimana nije jednostavno utvrditi.
Neki ne znaju da računaju, pa ne mogu da izbroje njihove godine.
Rekli su nam da se rukovode zapisima o hrišćanskim misijama u tom području ili godina poznanstva za članovima njihove zajednice.
Naučnici računaju godine na osnovu starosti dece.
Prema njihovoj evidenciji, Hilda ima 81 godinu, ali kaže da je nedavno njena porodica ubila svinju za rođendansku proslavu njene „100. godine ili neke oko stote“.
Huan, koji kaže da ima 78 godina, vodi nas u lov.
Kosa mu je tamna, oči živahne, a ruke mišićave i čvrste.
Gledamo kako vreba malu dlakavu divlju svinju koja uspeva da se iskrade kroz grmlje i pobegne.
Priznaje da mu noge postaju teške: „Telo me izdaje. Ne mogu više da hodam toliko dugo… najviše dva dana“.
Martina je saglasna.
Pripadnice naroda Čimana su poznate po pletenju krovova od biljke iz porodice palmi ( Geonoma deversa ), koja raste duboko u prašumi.
Da bi je pronašla, Martina mora da hoda tri sata u jednom pravcu, a u povratku i da nosi granje na leđima.
„Radim to jednom ili dva puta mesečno, mada mi je sada teže“, kaže ona.
Međutim, mnogi Čimani ne dožive starost.
Na početku istraživanja, prosečan životni vek bio je jedva 45 godina, ali je sada porastao na 50.
Dok starije žene sprema za CT skeniranje na klinici gde se obavlja ovaj pregled, dr Eid se raspituje o njihovim porodicama.
Jedna, brojeći na prste, tužno kaže da je imala šestoro dece, od kojih je petoro umrlo.
Druga kaže da je imala 12, od kojih je četvoro umrlo, a treća da ima devetoro dece koja su živa, ali da joj je troje umrlo.
„Ljudi koji su navršili 80 godina su oni koji su uspeli da prežive detinjstvo, jer su tada članovi ove zajednica izloženi mnogim bolestima i infekcijama“, objašnjava dr Eid.
Istraživači veruju da su svi Čimani tokom života imali neku vrstu infekcije parazitima ili crvima.
Otkrili su i visok nivo patogena i razne upale, što ukazuje da se tela Čimana neprestano bore sa infekcijama.
Zbog toga su se zapitali da li su te infekcije u ranom dobu, pored ishrane i fizičke aktivnosti, još jedan razlog dobrog zdravstvenog stanja starijih Čimana.
Međutim, način života ove zajednice se menja.
Huan kaže da mesecima nije mogao da ulovi dovoljno veliku životinju.
U talasu šumskih požara krajem 2023. godine uništeno je skoro dva miliona hektara prašuma i šuma.
„Životinje su pobegle od vatre“, kaže on.
Počeo je da uzgaja stoku i pokazuje nam četiri junca koja će, nada se, obezbediti proteine za njegovu porodicu ove godine.
Dr Eid kaže da promene u zajednicu donose i čamci sa vanbrodskim motorom, poznati kao peke-peke ( peque-peque ).
Njime Čimani putuju do mesta gde mogu da nabave šećer, brašno i ulje.
A kako čamci imaju motorni pogon, znači da veslaju manje nego ranije, što je „jedna od najzahtevnijih fizičkih aktivnosti“, kaže on.
Pre 20 godina skoro da nije bilo slučajeva dijabetesa, ali je ova bolest počela da se javlja, a nivo holesterola je počeo da raste i među mlađima, otkrili su istraživači.
„Svaka mala promena u njihovim životnim navikama utiče na ove zdravstvene parametre“, kaže dr Eid.
Tokom 20-godišnjeg naučnog rada, i sami istraživači su uticali na život ovog naroda, jer su im omogućili bolji pristup zdravstvenoj zaštiti – od operacija katarakte do lečenja slomljenih kostiju i ujeda zmija.
Ali Hildu kaže da starost ne treba shvatiti previše ozbiljno.
„Ne plašim se smrti“, kaže nam sa osmehom.
„Sahraniće me i neću se pomerati, ležaću mirno“.
