Troškovi uvoza hrane širom svijeta na putu su da dostignu rekord od skoro 2 biliona dolara u 2022. godini, stvarajući pritisak na najsiromašnije zemlje svijeta koje su vjerovatno isporučivale znatno manje količine hrane, saopštila je Agencija UN za hranu.
Svijetske cijene hrane skočile su na rekordne nivoe u martu nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, ključnog proizvođača žitarica i uljarica, i iako su se od tada donekle povukle, i dalje su iznad prošlogodišnjih visokih nivoa.
Povećanje nesrazmerno utiče na ekonomski ranjive zemlje, a očekuje se da će to nastaviti i sledeće godine, iako će se ukupna situacija sa poljoprivredom malo poboljšati.
„Ovo su alarmantni znaci iz perspektive bezbednosti hrane“, saopštila je Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) u svom dvogodišnjem izveštaju o pregledu hrane.
Predviđa se da će svetski račun za uvoz hrane dostići 1,94 biliona dolara ove godine, što je povećanje od 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu i više nego što se ranije očekivalo, saopštio je FAO.
Napominje se da se obim uvoza hrane u zemlje sa niskim prihodima smanjuje za 10% pošto njihov račun za uvoz hrane za godinu ostaje gotovo nepromenjen, što ukazuje na rastuća pitanja pristupačnosti.
„Uvoznicima je teško da finansiraju rastuće međunarodne troškove, što potencijalno najavljuje kraj njihove otpornosti na više međunarodne cene“, saopštio je FAO.
Što se tiče poljoprivrednih inputa kao što su đubriva, za koje je potrebno mnogo energije za proizvodnju, FAO je rekao da će globalni troškovi uvoza porasti za skoro 50% ove godine na 424 milijarde dolara, primoravajući neke zemlje da kupuju i koriste manje.
To će neizbežno dovesti do niže produktivnosti, manje dostupnosti domaće hrane i „negativnih posledica po globalnu poljoprivrednu proizvodnju i sigurnost hrane“ 2023. godine, navodi se u saopštenju.
Posmatrajući sezonu 2022/23, agencija vidi da će proizvodnja pšenice skočiti za 0,6% u odnosu na prethodnu godinu i dostići rekordnih 784 miliona tona, ali napominje da se povećanje očekuje uglavnom u Kini i Rusiji, ostavljajući zalihe smanjenim za 8% u ostatku svet.
Proizvodnja krupnih žitarica poput kukuruza, ječma i sirka je u međuvremenu opala za 2,8% u sezoni.
Sa pozitivne strane, međutim, FAO je rekao da se proizvodnja uljarica oporavlja za 4,2% i dostiže najviši nivo u istoriji, proizvodnja šećera raste za 2,6%, dok se očekuje da će proizvodnja pirinča ostati na ukupnom prosečnom nivou zahvaljujući otpornim zasadima u Aziji i oporavak proizvodnje u Africi.
