Kolovođa ovog, kako portal „Deklasifajd“ navodi, „kontroverznog bombardovanja“ sadašnje članice Alijanse, bila je, kako su otkrili povjerljivi dokumenti – Velika Britanija. Za procjene o mogućim civilnim žrtvama, po svemu sudeći vlada tadašnjeg premijera Tonija Blera, čini se nije mnogo marila.
Odobrenje da se Podgorica bombarduje dao je Džon Soers, Blerov savjetnik koji je kasnije postao i šef MI6.
„Rizik od žrtava je bio nizak, i za civile i za vojsku, a od kolateralne štete, srednji“, primijetio sekretar britanskog ministra odbrane Džordža Robertsona, Kristofer Deverel u dopisu upućenom Dauning Stritu sa naznakom „Tajno – lično“ i „Ograničena distribucija“.
Istog dana, sastanak pravnih savjetnika kabineta zabilježio je i „zabrinutost u vezi sa prihvatljivošću objašnjenja koja su dali NATO i nacionalni portparoli za napade NATO snaga van Ujedinjenog Kraljevstva na određene ciljeve koji su se imali civilni karakter“.
To nije bilo dovoljno da demotiviše Britance.
„Mislim da bi bilo ispravno nastaviti sa planiranjem pod pretpostavkom da će premijer gotovo sigurno pristati na ciljeve u kojima se kolateralna šteta procjenjuje kao visoka, ali civilne žrtve ostaju male“, dodao je Soers.
Dokument više nije pod oznakom tajnosti, i proslijeđen je Nacionalnom arhivu u Londonu u decembru.
„Nedostatak transparentnosti koji je Ministarstvo odbrane pokazalo u vezi sa svojim vazdušnim napadima je dug i zabrinjavajući. Oni u više navrata negiraju civilnu štetu čak i suočeni sa detaljnim dokazima. Ovo otkriće samo dodaje dokaz da ova kultura neprozirnosti i nekažnjivosti preovlađuje na najvišem nivou“, kaže za „Deklasifikovano“ dr Ijan Overton iz predizborne grupe Akcija protiv oružanog nasilja.
Nejasno je da li je Britanija bila umiješana u drugi napad NATO-a na Crnu Goru sledećeg dana – 30. aprila 1999. godine – kada je deset projektila pogodilo most u selu Murino, pri čemu je poginulo šest civila, uključujući troje djece, što je izazvalo dugotrajnu kampanju za pravdu.
Tokom NATO agresije, Sovers je tražio da Britanija produbi veze sa terorističkom OVK, otkrivaju dokumenti.
„Naša polazna tačka u ovakvom sukobu treba da bude da je neprijatelj vašeg neprijatelja vaš prijatelj. Možemo kasnije da rIJešimo naše razlike“, tvrdio je on, i predlagao „minimalističko tumačenje embarga UN na oružje“, pa su tako teroristi imali lak pristup malokalibarskom oružju iz NATO-a.
U dosijeu britanske vlade sa kojeg je skinuta oznaka tajnosti, napisanom ubrzo nakon rata, navodi se da je jedan visoki veteran OVK bio „do grla u švercu i organizovanom kriminalu“. „Kosovo“ je u medijima opisano kao „raj za švercere“ i „evropska Kolumbija“, koja snabdijva do 40 odsto heroina na kontinentu.
