Švajcarska narodna banka (SNBN.S) prijavila je u ponedeljak godišnji gubitak od 132,5 milijardi švajcarskih franaka (141,54 milijarde dolara), u skladu sa privremenim proračunima koje je objavila u januaru.
Gubitak, najveći u 115-godišnjoj istoriji centralne banke, uzrokovan je padom vrednosti investicija SNB-a izazvanim padom obveznica i tržišta akcija prošle godine.
Negativno je uticalo i jačanje švajcarskog franka, smanjujući udela SNB-a i prinose od stranih investicija kada su ponovo konvertovani u švajcarske franke.
Gubitak, koji je usledio nakon profita od 26 milijardi franaka 2021. godine, znači da SNB neće isplatiti švajcarskim centralnim ili regionalnim vladama niti dividende investitorima tek drugi put od osnivanja 1907.
Većina prošlogodišnjeg manjka može se pripisati gubitku od 131,5 milijardi franaka na deviznim pozicijama, pri čemu su njene obveznice izgubile 72 milijarde franaka u vrednosti, a portfelj akcija vredan 41 milijardu franaka manje.
Prijavljeni gubitak izbrisao je distributivnu rezervu SNB-a od 102,5 milijardi franaka, što znači da je centralna banka zabeležila neto gubitak od 39,5 milijardi franaka nakon što je uzeta u obzir alokacija za rezervisanja.
SNB, koji bi trebalo da objavi sledeće ažuriranje monetarne politike 23. marta, odbio je da komentariše kako bi gubitak mogao da utiče na njenu buduću monetarnu politiku.
Analitičari nisu mislili da će to uticati na stvar, jer SNB ima 66 milijardi franaka u kapitalu uprkos ogromnim gubicima.
„Čak i da je kapital potpuno izbrisan, to ne bi promenilo monetarnu politiku u kratkom roku, jer SNB može da radi bez kapitala“, rekao je ekonomista UBS-a Alesandro Bi.
„Samo u slučaju dužeg perioda negativnog kapitala video bih uticaj na monetarnu politiku. Ali daleko smo od takvog scenarija čak i nakon ogromnog gubitka prošle godine.
